Dnevnik s putovanja u Rusiju i druga čudesa

Dnevnik s putovanja u Rusiju i druga čudesa jedna je sasvim neobična knjiga, almanah tekstova Luisa Kerola koje objavljujemo po prvi put na srpskom jeziku: sedam priča, dva sastava, dve dnevničke beleške i jedna drama. Tekstovi u ovom izboru srazmerno dugo su bili pohranjeni u arhivi porodice Dodžson, potom u rukopisnim zbirkama Oksforda i drugih univerziteta i biblioteka u Britaniji i Americi; neki su, u svojim neobičnim rukopisnim odisejama, bili u svojini aukcijskih kuća.

Kada su pripremljeni za štampu i objavljeni, otkrili su, sasvim u skladu sa gore navedenim, neobične uzlete Kerolovog duha i zapanjujuću jezičku i spisateljsku kompetenciju: razigrana mašta, igre rečima, parodija, ironija, elementi fragmentarne proze i svega onoga što će, nešto kasnije, Bretona nadahnuti da Kerola uvrsti u osnivače nadrealizma.

Sve do 1974. nije se znalo za postojanje izostavljenog poglavlja u Alisi iza ogledala pod nazivom Osa sa perikom. Osim sedam briljantnih priča, tu je i jedini sačuvani Kerolov pozorišni tekst, La Guida di Bragia, baladna opera za pozorište marioneta. Malo pozorište marioneta u svojoj kući načinio je uz pomoć lokalnog stolara i tu je priređivao predstave, o čemu svedoče prijatelji i rođaci. U leto 1867. godine, Kerol sa prijateljem Henrijem Lidonom odlazi u Rusiju, i to će biti njegov jedini boravak u inostranstvu. Dnevnički zapisi nastali na ovom putovanju integralni su deo njegovih inače obimnih dnevnika.

Luis Kerol, sveštenik bez parohije, ljubitelj dece bez dece, povučen i reakcionaran, sentimentalan i sholastik, Čarls Latvidž Dodžson vodio je neobičan život. Ponikao u mnogobrojnoj porodici, odrastao u samom središtu engleskog univerzitetskog života i sa brojnim poznanstvima i vezama sa poznatim i slavnim osobama, bio je usamljenik u sigurnom utočištu drevnih zidina Krajst Čerča u Oksfordu. Vatreno je voleo decu sa svim onim idealima viktorijanskog društva u pogledu detinjstva, žarom osobe koja decu nije imala i koja je o deci znala malo. Štaviše, može se reći da iz sopstvenog detinjstva nikada nije izašao. Takođe, duboko religiozna osoba sa ispitivačkim naklonostima i duboke misaonosti.

Ulazak u večnost dogodio se 4. jula 1862. Toga dana Čarls Dodžson, odnosno Luis Kerol, i Robinson Dakvort sa Triniti koledža poveli su tri ćerke oksfordskog profesora Henrija Džordža Lidla na izlet čamcem od Oksforda do Godstova i na tom proputovanju zadržali su se čitavog dana. Tog zlatnog dana, zapisaće kasnije, ispričao im je priču o Alisi. Na zahtev Alise Lidl, najstarije devojčice, Kerol je kasnije zapisao priču, sa dopunama, i ilustrovao je svojim sopstvenim crtežima, ne razmišljajući o njenoj daljoj sudbini. Dogodilo se, međutim, da je priču pročitao pisac Henri Kingsli i potom se dao na ubeđivanje iznenađenog pisca da je objavi.