Dnevnik Stranca

Nova godina. Sređivanje svega. Ili barem pokušaj. Koji već po redu?

Jutro. Stajem pred ogledalo. Iza mene staju moje četiri suđaje.

Dosadna je ispratila staru godinu. Bolna dočekala novu. Ružna prva traži pažnju. Smrtonosna nadzire.

Ceo dan umirem od glave do pete. Podseti me to da sam davno pročitao kako je Borhes u starosti slepeo postepeno, da bi na kraju raspoznavao samo žutu boju, pre potpunog slepila. Tako se i ja osećam pri ovim nenormalnim napadima migrene – boje su čudne, sve su nijanse sive, ili ih ni nema, gube se, vid se muti, nestaje… Ostaće samo žuto na semaforu… između „ajde čik nastavi dalje“ i „aman bre dosta više“…

Smrtonosna, Ružna, Dosadna, Bolna… Čičci na nogavicama dok gazim livadom života i smrta. As I walk through

the valley of the shadow of…

Milan Dobričić rođen je 1977. godine u Beogradu. Diplomirao je svetsku i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu.  Objavio je koautorsku knjigu proze Dnevnik 2000 (2001), zbirke pesama Pritisak (2002), Dovijanje (2006), Blagosloveni gubitnici (2009), Lirika i tako… (2013), Trenuci kad se rađaju sveci (2015), dvojezični izbor iz poezije Blessed Losers (2013), zbirku kratkih priča Ceđ (2010), zbirku kratkih zapisa O (2014) i roman Dnevnik glavobolje (2017). Učesnik je u projektu WordExpress kao pesnik i prevodilac. Prevođen u časopisima na petnaestak jezika. Izbor iz poezije objavljen je na turskom jeziku 2017. godine. Preveo je s engleskog roman velškog pisca Ovena Martela Drugi čovek (2011), zbirke pesama Paskal Peti Zoo otac (2012), Lovkinja (2016) i Fauverie (2016), i zbirku pesama Gabrijela Rozenstoka Tragom njenog imena (sa Gorjanom Rajić, 2013). Član je Srpskog književnog društva i Udruženja književnih prevodilaca Srbije.