Do Oba i Huangpua

Jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, Ljubomir Simović, objavljuje svoju prvu knjigu putopisa. Posle zbirki pesama – Slovenske elegije, Šlemovi, Uoči trećih petlova, Subota, Vidik na dve vode, Istočnice, Gornji grad, Igla i konac, i pesničke trilogije Planeta Dunav, posle drama Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović, Boj na Kosovu, posle romana-hronike Užice sa vranama, knjige eseja o pesnicima i dramskim piscima, Duplo dno, i eseja o slikarima i vajarima, Čitanje slika, posle dnevnika snova, Snevnik, i dnevnika iz vremena bombardovanja 1999, Guske u magli, posle niza knjiga o zbivanjima u Jugoslaviji i Srbiji krajem 20. i početkom 21. veka – Galop na puževima, Novi galop na puževima, Obećana zemlja, Titanik u akvarijumu – Simović nam se sada predstavlja i kao putopisac.

Do Oba i Huangpua knjiga je o njegovim putovanjima u Rusiju i Kinu, naslovljena po njihovim najudaljenijim rekama do kojih je stigao. Posredi je nesvakidašnje pripovedanje pesnika, dramskog pisca, romansijera i esejiste o tome kako je otkrivao dve velike zemlje i njihove kulture. Prvi putopis „Ruske crkve i reke” napisao je 1982. godine, a drugi „Kina: čitanje spaljenih knjiga” 2006. Iako nevelikog obima, ova je knjiga značajna u razumevanju ukupnog stvaralaštva Ljubomira Simovića. Ona je mnogo više od opisa predela koje je (i kako ih je) doživeo i drukčija je od putopisa koje smo čitali.