Don Huan

Neobična pripovest o Don Huanu koji, obuzet potrebom da se ispovedi, pronalazi svog idealnog slušaoca i otkriva mu uzbudljivu i neverovatnu priču o tome kako je proveo sedam dana sa sedam prelepih žena. Peter Handke oživljava umnogome drugačiji lik Don Huana od onoga o kome se obično misli, piše ili govori.

“Mogu da posvedočim: Don Huan je neko drugi. Video sam ga kao nekoga ko je bio odan – odanost ličnosti. Prema meni je bio više nego samo ljubazan – bio je pažljiv. I ako sam sreo očinskog muškarca, onda je to bio on: Slušaš ga i veruješ mu. Pri tom mi je svih tih sedam dana na lep način ostao dalek, a to je meni, koji odavno sanjah samo druge i o povestima drugih, u kojima se nisam pojavljivao, odgovaralo i bilo pravo…”

Ovo su rečenice sa samog kraja romana “Don Huan”, dela koje predstavlja ponovno istaživanje i novu (re)kreaciju mita o Don Žuanu. I ovog puta ni po čemu tipičan, Peter Handke roman smešta u savremeno međuvreme, a Don Huan se pojavljuje kao čovek koji, obuzet potrebom da se ispovedi, pronalazi idealnog, neutralnog slušaoca – naratora ovog dela. Slušajući, zajedno s naratorom, priče o sedam dana provedenih sa sedam žena izuzetne lepote, čitalac prisustvuje i desakralizovanju mita o Don Huanu, ali i biva suočen s njegovim drugim licima. Pisac, čak, tvrdi, da don Huan nije bio zavodnik, niti zavedeni.

“On je imao moć. Samo što je njegova moć bila nešto drugo”. Ovaj roman na svega stotinak stranica donosi uzbuđenja i saznanja koja nam ne donose mnoge knjige veće i po obimu i po ambicioznosti autora. Pred nama je nepretenciozno delo pisca – majstora koje se zaista može čitati na onoliko načina koliko ima čitalaca. Uostalom, čitalac je upravo lice koje želi da bude zavedeno – pričom. A priča je, takođe, oblik moći.

Sanja Domazet