Dorćolske skaske

Miša Ristić, sa nadimkom Menjuhin, akademski muzičar, jedan od trojice osnivača ansambla Renesans, član Akademskog kamernog orkestra i Simfonijskog orkestra RTS-a, zaljubljenik u srpsku vizantijsku muziku, ne piše samo o muzici već, pre svega, o ljudima sa kojima je odrastao i delio život na beogradskom Dorćolu – jer bez njih, takvih, kako kaže, ne bi bilo ni njega ovakvog, ni jasnih i upečatljivih sećanja.

Potreba da sva ta sećanja zabeleži donosi nam neodoljive priče koje pružaju jasnu, upečatljivu sliku života Dorćola i života na Dorćolu kakva se ne može naći u drugim knjigama. Ova poetska partitura čuvala se samo u sećanjima Menjuhinove generacije koju je Dorćol oblikovao, a koja je Dorćolu uzvraćala dajući mu poseban pečat i sjaj, a sada je i među ovim koricama.

Miomir Miša Ristić rođen je 1948. god. na Dorćolu, gde je i proveo najveći deo života. Dorćol je, u velikoj meri, bio inspiracija za nastanak njegovih priča. Završivši Fakultet Muzičke umetnosti u Beogradu, diplomirao je na odseku za violončelo. Iako pun interesovanja i za sport; tenis, plivanje, skijanje, ronjenje, jedrenje (na jedrilici zlog kapetana Aljoše plovio je Jadranom, Jonskim i Egejskim morem), život je ipak posvetio muzici i violončelu.
Bio je član Akademskog kamernog ansambla kojim je dirigovao Dušan Skovran. Više od dve decenije, pevao je stare srpske i vizantijske napeve u ansamblu Pavla Aksentijevića. Kao dugogodišnji stalni član Simfonijskog orkestra Radio-televizije Beograd, posle 40 godina, otišao je u penziju. Bio je jedan od osnivača, i skoro 50 godina “motor” ansambla Renesans, osnovanog davne 1969. godine u Beogradu.