Drevna svetla

Odbacivši rigidnost dogme, Blekvud je svoj život posvetio traganju – ali boravak izvan utabanih staza, gde se uvek komotnije i slobodnije osećao (i gde je, naposletku, tražio i njegov pepeo da se prospe), podrazumeva određenu dozu nesigurnosti, difuznosti, neodređenosti i tajanstva kakvih nema u toplom okrilju stada što neupitno guta psalme i propovedi u kakvoj crkvi. Kao neko kome je Tajna bila draža od Odgovora, večito upitan, Blekvud je bio nesmireni duh, a duhovni nemiri koji su ga gonili jasno se odražavaju u njegovim pričama strave i strahopoštovanja.

Iz Pogovora dr Dejana Ognjanovića