Drugi život Adolfa H.

Početkom oktobra 1909. godine Adolf Hitler nije položio prijemni ispit na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Šta bi bilo da je komisija donela drugačiju odluku? Tok Firerovog života, a potom i život plahe, strastvene nemačke omladine, na kraju i svetske istorije – bili bi, verovatno, potpuno izmenjeni.

Među ličnostima koje su duboko promenile pravac kretanja XX veka, Hitler je najistaknutija. Lični poraz podstakao ga je da isuče mač na čitavu planetu. Romanopisac bi mogao pisati o ovom periodu i bez spomena Hitlerovog imena, ali tada bi njegova priča bila puka fantastika. On odlučuje da pođe od druge pretpostavke. Šta bi bilo da je Hitler bio drugačiji čovek? Šta da ga je nešto odvuklo od njegovih demona? Šta bi bilo da se nikad nije bavio politikom?

Šmit zapanjujuće vešto upravlja zapletom. Sa užitkom vodi dva paralelna narativna toka. Jedan događaj, postavljen na početak romana, ustupiće mesto dvema različitim sudbinama.

Čitav roman počiva na dva naspramna izbora – „pao“ ili „položio“. Poglavlje za poglavljem, onaj koji nije uspeo biće suprostavljen onome koji jeste. Onaj koji nije – zove se Hitler. Umetnički svet ga je bespovratno odbio. Onaj koga je pak prihvatio zove se Adolf H. Znamo, avaj, skoro sve o životu prvog. Opisujući drugog, Šmit nas uvodi u prostor alternativnih mogućnosti.

Erik-Emanuel Šmit rođen je 1960. u Lionu. Jedan je od najčitanijih autora na francuskom jeziku u svetu, te jedan od trenutno najproučavanijih autora u školama i na fakultetima. Afirmisao se, najpre, kao dramski pisac. Dobitnik je nagrade Francuske akademije nauka za celokupno dramsko delo, a mnogi njegovi komadi, od prvog, izvedenog 1991, pa do danas, višestruko su nagrađivani. Njegove knjige prevedene su na 48 jezika, a više od 50 zemalja redovno izvodi njegove drame. Uspeh Šmitovih drama i romana zasniva se na majstorski postavljenim zapletima, zasnovanim na preispitivanju vere, traganju za istinom i samospoznajom, te prefinjenim psihološkim odnosima i složenom unutrašnjem životu “običnih” ljudi, koji za Šmita obični nikad ne mogu biti.