Društvena konstrukcija – ali čega?

Društvena konstrukcija je jedna od mnogih ideja oko koje se vodi žestoka bitka u okviru američkih ratova oko kulture. Učesnici će možda moje primedbe smatrati nečim što je veoma nalik rezolucijama Ujedinjenih nacija koje imaju vrlo mali učinak. Mnogi ljudi su, međutim, radoznali da doznaju, ali sa distance, šta se dešavalo tokom sukoba. Oni će rado čuti od dopisnika iz inostranstva, ne o ratovima samim, nego šta se dešava sa jednom idejom koja se javlja posvuda. Retko kada sam smatrao korisnim da upotrebim sintagmu „društvena konstrukcija“ u mom radu. Kad god sam to činio, činio sam to zato da se distanciram od nje. Smatrao sam tu sintagmu istovremeno nejasnom i istrošenom. U mnogim kontekstima društvena konstrukcija je bila istinski oslobađajuća ideja, ali koja je već samom svojom pojavom mnoge druge, možda isuviše njih, činila nadmenim, komotnim i pomodnim, i to na način koji je postao ortodoksan. Fraza je postala kod. Ako je upotrebite sa povoljnim konotacijama, sebe pokazujete u vrlo radikalnom svetlu. Ako je smatrate smećem, sebe deklarišete kao racionalnog, razložnog i dostojnog poštovanja. Nekada sam smatrao da je najbolji način da se da doprinos ovim debatama taj da se ostane nem. Govoriti o njima značilo bi učvrstiti upotrebu sintagme „društvena konstrukcija“. Moj stav je bio neodgovoran. Filozofi koji pripadaju struji kojoj i sâm pripadam treba da analiziraju, a ne da odbacuju. Čak i u suženim domenima koji se zovu istorija i filozofija nauka – posmatrači mogu da opaze bolan raskol. Mnogi istoričari i mnogi filozofi ne žele da razgovaraju jedni sa drugima, ili jedni druge jednostavno ne čuju, zato što je jedna strana „konstrukcionistička“, dok ona druga odbacuje ovu ideju. U široj areni, naučnici koji istupaju u javnost izražavaju se pogrdno o sociolozima, a ovi potonji ne ostaju dužni. Gotovo da zaboravite da postoje problemi o kojima treba raspravljati. Nastojao sam da steknem perspektivu u pogledu onih tema koje su afirmisane. Interesantnije su za mene bile nove ideje koje do sada nisu bile ispitivane.

Ijan Heking

Ijan Heking (Ian Hacking, 1936) kanadski filozof, specijalizirao filozofiju nauke. Svoj pristup Heking naziva “dinamičkim nominalizmom” (ili “dijalektičkim realizmom”). Hekingov pristup se nalazi u centru filozofije nauke, pozicionirajući nauku kao društvenu aktivnost.