Duhovni dnevnik

9/22.III.1924

Ceo dan me opsedala tama i uzalud sam iz dubine duše prizivao Gospoda. A veče mi je donelo pun snop svetlosti. Upokojila se žena sveštenika K. Ona je bila, tačnije mislila je da je neverujuća. Gospod ju je udostojio, iz ruku mene grešnog, da se pričesti svetim tajnama. Još je na ispovedi blebetala o svom neverovanju, a njeno predivno, čisto, verno srce je već volelo i poznavalo Gospoda. A pred smrt molila je da se stavi sa njom u sanduk ta maramica (ubrus) sa kojom je ona brisala usne posle pričešćivanja. Radosti moja, rođena moja, to je Gospod sam došao da večera sa tobom. I staviću sa tobom u sanduk ne samo maramicu nego i stakleni sasud i kašičicu kojom sam te pričešćivao. Ogradi se njima , da te se ne dotaknu demoni i idi blistava na poslednji sud. I leži ona, rođena – svetla, spokojna, kao da spava, odlepršala je njena duša kao ptica i tu je negde, ovde među nama. Osetio sam da se i mog grešnog srca dotiče Gospod rukama i molitvama novopredstavljene Jekaterine i zadrhtalo je srce moje zbog radosnog zova. Pravedan si Ti Gospode i pravedni su putevi Tvoji.