Dužnost da se odgovori : masovni zločini, poricanje i kolektivna odgovornost

“Ovo nije knjiga o prošlosti. Njena središnja tema su moralne posledice jednog konkretnog oblika zločinackog rezima i njegovih praksi, te pitanje o posebnim obavezama koje odatle proističu. Predmet analize je sadašnjost, ili, preciznije, vreme koje se konvencionalno identifikuje kao tranzicija ka demokratiji nakon pada režima čija je vladavina bila obeležena dugotrajnim i teškim zlodelima. Ovakva prošlost je duboko uznemirujuća: sve do juče pred našim očima ili tu oko nas događala su se masovna ubijanja, silovanja, torture, proterivanja, uništavanje imovine i drugi oblici teških kršenja ljudskih prava i poricanja ljudskog dostojanstva. Razlog zbog koga se tranzicija uzima kao polazna tačka za razmišljanje o tim zlodelima mogao bi biti očigledan: posledice zločinacke vladavine najbolnije se osećaju odmah po promeni režima. Pojedinci, grupe i društvo u celini izloženi su stresu koji proističe iz nedavnih užasa. Oni se suočavaju sa pitanjem kako da se postave prema zločinima koji su vršeni u njihovo ime. Pitanje se može i ovako formulisati: da li se nasleđe takve prošlosti može prevazići okretanjem ka budućnosti, ili se – kako iz praktično-političkih, tako i iz normativnih razloga – treba okrenuti ka nedavnoj prošlosti.”

Nenad Dimitrijević

Nenad Dimitrijević predaje na Katedri za političke nauke na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Bavi se ustavnom teorijom i političkom teorijom (političkim legitimitetom i tranzicionom pravdom). U Ediciji Reč objavio je knjige “Slučaj Jugoslavija” (2001) i “Ustavna demokratija shvaćena kontekstualno” (2007).