|
Dvadeset četiri časa iz života jedne žene i druge priče
999,00 din.
– Guardian
Štefan Cvajg je uživao fanatičnu odanost čitalaca i divljenje Hermana Hesea. Književni naslednik Čehova, Konrada i Mopasana, sa primesom Šopenhauerovog senzibiliteta, ovaj austrijski pisac važio je između 1920. i 1940. godine za jednog od najpoznatijih, najprevođenijih, najčitanijih pisaca u Evropi.
Sedam odabranih priča u ovoj zbirci istinski su dragulji koji otkrivaju prefinjenog pripovedača i majstora u predstavljanju istančanih psiholoških portreta. Od bojazni pred nepoznatim, održavanja porodične zablude koja obezbeđuje svim članovima goli opstanak, preko fascinantne priče o spasavanju posrnule duše u naslovnoj pripoveci, do fatalnog saznanja o ljubavi jedne neznanke i raskrinkavanja bračnih tajni, svaka priča izaziva buru osećanja i navodi na duboko razmišljanje o slojevitosti našeg postojanja.
„Dirljiv i divan, Cvajg je danas posebno privlačan jer ne samo što je bio rodonačelnik velikih ideja već i ozbiljan umetnik, vatren i pažljiv posmatrač ljudskih navika, slabosti, strasti i grešaka.“
– New York Times
„Psihološka oštrina austrijskog pisca, kako u romanima tako i u pripovetkama, živopisno dočarava njegove junake i njihove dileme… Ponovno otkrivanje Cvajga pruža prosvetljujuću perspektivu na prošli vek i kako smo stigli tu gde smo danas.“
– BlogCritics.org
„Cvajg poseduje nezajažljivu psihološku radoznalost, brutalnu iskrenost i vrhunsku nepristrasnost.“
– New York Times Book Review
Cvajgove knjige su naširoko osuđivane a kasnije i zabranjene. Nacionalsocijalisti su bili u usponu i u Austriji, agitovali su za uniju sa Nemačkom. Tokom političkih nemira početkom 1934. godine, policajci su stigli u Cvajgovu kuću, zahtevajući da je pretraže u potrazi za oružjem. Čim su otišli, Cvajg je spakovao kofere za London, gde je boravio do 1940. sa saznanjem da se njegovo ime nalazi u Hitlerovoj tzv. crnoj knjizi. Zato odlazi dalje. Najpre u Njujork, a ubrzo potom u Brazil, u grad Petropolis.
Idealista posvećen ideji o mogućnost sloge među ideologijama, klasama i narodima, uveren da se nesporazumi mogu otkloniti, duboko je patio što je Evropa utonula u krvavo varvarstvo. Zbog toga je zajedno sa suprugom izvršio samoubistvo u februaru 1942. u svom domu koji je danas njegova spomen-kuća Casa Stefan Zweig.