Dvorišna vrata Zemlje

Svojom prvom knjigom najavio je potpuno novu i snažnu generaciju pesnika u hrvatskoj poeziji i poeziji regiona, rođenih od 1990. godine. Drugom zbirkom otvorio je tematsko-motivske prostore dotad gotovo neistražene u novoj poeziji ex-Ju prostora, a mnogi su saglasni da je reč o najoriginalnijem pesničkom glasu koji se pojavio u poslednjih desetak godina u poeziji na našim jezicima.

Osim kao pesnik, Goran Čolakhodžić je i veoma uspešan prevodilac sa rumunskog i na rumunski jezik, te učesnik više međunarodnih književnih festivala i projekata. Dobitnik je međunarodne nagrade Mostovi Struge i nagrade festivala Goranovo proljeće.

Pomajka

Nikada ne pamtiš snove, ali sinoć je dijete postalo žarulja,

iz užarene glave sijevao je plač,

panika je imala noge i tek ih naučila pokrenuti,

zašto da ih odmah vrati tami

Tvoja ruka, dvaput ženska,

napola je prerasla u spas. Pipala je rub,

tragala kako da staklo skine s glave,

razdvoji biće i stvar

Po oštrom bridu razlike

potekla je krv i plavičaste usne,

sad crvene i mokre, slile su se na pod

Odakle je došlo i kamo je išlo,

kamo je otišlo dijete,

žarulja bez svjetla

Koliko si se puta vraćala u sobu

i imala noge, ruke, oči,

bila opet tu,

a njega nigdje

Je li te moglo povesti

da si ga slijedila

Je li stiglo živo

Je li mu tko pomogao putem

i hoće li tebi