Eden nije bio vrt

Knjiga “Eden nije bio vrt” objavljena je 1967. godine u Njujorku, ali je prethodno iste godine izašla u Londonu pod naslovom “Igra životne sredine” (The Environment Game). Američki izdavači tražili su od autora da promeni naslov zato što njima „reč environment (životna sredina) nije mnogo značila u to vreme“. Uobičajeno savremeno antropogeno-ekološko-geografsko-klimatsko značenje te reči datira od sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je u svetu došlo do masovnog buđenja „ekološke svesti“. Environmentalizam je u međuvremenu postao ideologija, pokret i politika „očuvanja, zaštite i unapređenja životne sredine“. Za Najdžela Koldera, ekologija je reč koja označava sveobuhvatnu međupovezanost znanja i života, dok je na nivou metoda ekologija za njega prvenstveno prirodna (biološka) nauka koja bi trebalo da postane moralno (vrednosno) jezgro svekolikog ljudskog znanja. Prethodno je potrebno da većini ljudi bude „prihvatljivo i dovoljno uzbudljivo“ da se životnoj sredini prida najviša vrednost kao najvećem „nenovčanom bogatstvu“ ljudskog roda… Na centralno pitanje knjige – da li široko rasprostranjeno obrađivanje zemlje ostaje i dalje najprikladniji izvor našeg prvog fizičkog uslova – hrane? – autor odgovara negativno, predlažući postepenu zamenu većeg dela poljoprivrede sintetičkim metodama proizvodnje hrane. Kolder polazi od osnovnog antropološkog stanovišta da je čovek po evolucionom dizajnu lovac (istraživač prirode koji ne razdvaja rad od dokolice i igre), a ne poljoprivrednik (eksploatisani radnik koji za život zarađuje dosadnim dirinčenjem). Ljudski život na Zemlji treba shvatiti kao veliku igru, a svaka igra ima svoj sistem vrednosti…

Miroslav Budimir