Elegija o beloj devojčici

Roman o Kseniji Atanasijević, našoj prvoj ženi filozofu

– A da li biste mogli nešto da prevedete za nas? – brzo je skrenuo na drugu temu Geca Kon. – Nešto sa latinskog možda?

– Etika? Može, može, svakako – zatim je zastao i značajno je pogledao. – To nam nedostaje, zar ne?

Ksenija Atanasijević (1894–1981) bila je prva žena doktor nauka i prva žena docent u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Elegija o beloj devojčici je roman o njenom životu koji se inventivno plete oko njene istoimene prve objavljene priče i u formi je fragmenata po uzoru na njeno najpoznatije delo Filozofski fragmenti.

Ova priča o trijumfu misli u haosu postojanja i o pobedi istrajnosti u svetu punom nepravdi umetnički uspešno nadograđuje puku biografiju značajne ličnosti nepokolebljivih moralnih načela. Uz vešto utkane istorijske ličnosti, izuzetne opservacije Ksenije Atanasijević o svom vremenu i čovekovoj egzistenciji, roman briše granice između njenog filozofskog svetonazora i autorskog teksta, pružajući čitaocu jedinstvenu priliku da se uživi u svet njenih ideja. Pritom, suptilni paralelizmi sa današnjim stanjem duhova kod nas potvrđuju da je i žensko pitanje ovde aktuelno kao i pre jednog stoleća.

Rastko i Nadežda Petrović, Uroš Predić, Dimitrije Mitrinović, Branislav Petronijević, Dušan Nedeljković, masoni, čaršija, Geca Kon i mnogi drugi stvarni likovi, kao i temeljan piščev uvid u Ksenijina dela, čine ovu u „elegiju“ uverljivom i doprinose osvetljavanju sudbine značajne a neshvaćene žene koja je išla ispred svoga vremena.

Zoran Penevski (1967) je pisac, scenarista i prevodilac. Autor je romana Sara i zaboravljeni trg (Laguna, 2016), Budimir i retke vrste (Kreativni centar, 2013), Lektor (SKC Novi Sad, 2015), Tragovi odsustva (Okean, 2008), Manje važni zločini (stipendija Fonda „Borislav Pekić“, Okean, 2005), Flamanski mesečar (Matica srpska, 1997) i zbirke priča Istorija stomaka (priče o Gogolju, Beografiti, 1999).

Sa Ivicom Stevanovićem koautor je prvog srpskog grafičkog romana Ljubazni leševi (SKC Novi Sad, 2004; Komiko, 2011), objavljenog i na engleskom jeziku kao Kindly Corpses (ChiZine, 2016), grafičkog romana Leksikon likovnih legija (SKC Novi Sad, 2005) i strip-albuma L’Anatomie du Ciel (Les Humanoides Associès, 2006).

Napisao je scenarija za strip-albume Korporativni pandemonijum (crtež A. Zolotić, Besna kobila, 2015; nagrada ULUPUDS-a za strip godine), Des Rivierès sur les Ponts (crtež G. Josić, Delcourt, 2004), Filip i Olga – knjiški moljci (crtež Dušan Pavlić, System Comics, 2012; nagrada na Salonu stripa u Beogradu 2012. godine; prošireno izdanje Olga i Filip – knjiški moljci, System Comics, 2016).

Priredio je knjigu zanimljivosti iz istorije početaka Prvi u Srbiji (Laguna, 2016), zbirku viceva Da pukneš od smeha (Kreativni centar, 2012) i priredio i dizajnirao ilustrovani izbor iz dela Miroslav Antića Tu gde počinje nebo (Stylos Art, 2011).

Objavljivao je priče, tekstove, prikaze, kritike i eseje (o književnosti, stripu, muzici, ilustraciji i dr.) u časopisima Sveske, NIN, Vreme, Večernje novosti, Danas, Art 032, Kvadart, Književna reč, Reč, Povelja, Detinjstvo, Letopis Matice srpske, Ritam itd.

Preveo je više od pedeset knjiga (sa engleskog, nemačkog i makedonskog jezika), a uredio više od sto izdanja. Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik.