Elektronski mediji i kraj kulture pismenosti

Za razliku od Karla Marksa i tzv. „ekonomskih determinista“ koji tvrde da ekonomska organizacija društva određuje svaki važan društvenog života, za Maršala Mekluana (1911-1980), jednog od najuticajnijih teoretičara medija 20. veka, presudni uticaj na društvo i njegovu evoluciju imaju tehnološki pronalasci i to naročito oni koji se odnose na sredstva komunikacije. Izumevanja fonetskog pisma i štamparske prese, pojava elektronskih medija (od telegrafa, preko radija, televizije, filmova, telefona do kompjutera) preoblikovali su civilizaciju i ljudsku osećajnost, uticali na politiku, ekonomiju, na naše sposobnosti opažanja i psihološke odlike.

U iscrpnom intevjuu koji je dao 1969, a koji donosimo po prvi put u prevodu na srpski, Mekluan iznosi, iznenađujuće jasno i sugestivno, najvažnije teze iz dve knjige koje su ga proslavile – Gutenbergove galaksije (1962) i Razumevanje medija (1964). Mekluanovi uvidi, često radikalni, provokativni i kontraverzni, čini se da su u eri interneta i rijaliti šoua, dobili novu snagu i aktuelnost.