Epilog

Unapred moram da upozorim da je ova knjiga napisana početkom sedamdesetih, to jest u periodu takozvanog “zastoja”. Presudno osećanje koje je postavljalo nesavladive prepreke razvitku i ekonomije i kulture – bio je strah. Istina, to nije bilo ono osećanje koje smo imali tridestih-četrdesetih, kada je strah bio u najužoj vezi sa hapšenjima, mučenjima, streljanjima, sa smrtnom opasnošću u svim njenim vidovima. Ali bio je to čvrsto ustaljen strah, koji kao da se ponosio svojom stabilnošću, koji je stezao u svojoj ogromnoj šapi svaku novu misao, svaki ma i najstidljiviji pokušaj da se nešto izmeni. Bio je to strah koji je zaustavljao ruku pisca, kičicu slikara, otkriće pronalazača, predlog ekonomiste.