Estetika i progres : Trajnost vrednosti umetničkog dela

Sreten Petrović, jedan od vodećih jugoslovenskih i srpskih estetičara i filosofa kulture, ne posustaje u odbrani autonomije i vrednosti (estetske) umetnosti – sa stanovišta svoje ontologije stvaralačkoga čina i metaestetike kao kritičke estetike.

U tome nastojanju, napisao je, između ostalog, i svojevrsnu trilogiju o stanju savremene umetnosti i estetike. Prva studija iz troknjižja, Estetika u doba antiumetnosti, pojavila se 2016. godine; druga, Estetika i doživljaj: ljubitelju umetnosti i lepote 2019. godine; a sada je pred posvećenim, estetskome, umetnosti i estetici naklonjenim čitaocima i studija Estetika i progres: trajnost vrednosti umetničkog dela (završena 2021). Sve tri – u izdanju Derete.

Pred sobom imamo studiju kojom se zaokružuje veliki Petrovićev projekt odbrane estetskoga i umetnosti od antiumetničkih teorija i odgovarajućih antiumetničkih praksi. U njoj su analizirane pomenute teorije; njihovome progresističkom istorizmu, koji se neopravdano proteže na sferu umetnosti, polemički su suprotstavljeni gledište kritičke estetike i kriterijum trajnosti dela; najzad, uz čitav niz direktnih osporavanja vrednosti, pa i persifliranja pojedinih preduzeća savremene umetnosti, izvršena je i jedna geo-kulturalna analiza regionalne geneze i difuzije ovih estetika i umetničkih praksi.

Ogromno je estetičko i estetsko iskustvo u temeljima ove Petrovićeve studije, kao i čitavoga višeknjižja, a krase je i neskriveni umetnički senzibilitet, obelodanjene estetske preferencije i potpuna kritička i polemička otvorenost. Nema estetičkih tabu-tema za našega autora. Ne znamo koja je Petrovićeva knjiga najznačajnija u njegovoj estetičkoj produkciji, ali je sigurno da će ova, sa svojim dvema tematskim prethodnicama, imati važno mesto u srpskoj estetici, pa i u našoj široj estetičkoj i opštoj kulturi.

(Iz pogovora prof. dr Dragana Žunića)

Sreten Petrović rođen je 1940. godine u Svrljigu. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetetu u Beogradu. Od 1969. godine radi na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde 1982. godine dobija zvanje redovnog profesora. Predaje Kulturologiju, Uvod u estetiku i Kulturnu istoriju Srba. Doktorsku titulu dobio je 1971. godine za tezu o Šelingovoj estetici, mitologiji i filozofiji. Kao gostujući profesor predavao je i na Ljubljanskom univerzitetu (1975— 1978), na Filozofskom fakultetetu u Nišu (1971 — 1981), na Filozofskom fakultetetu u Beogradu, kao i na Fakultetetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od 1985. do 1988. predavao Estetiku. Član je AICA, glavni i odgovorni urednik časopisa Etno-kulturološki zbornik, član redakcije Rečnika pojmova iz likovne umetnosti pri SANU.

Za svoj naučni rad dobio je priznanja: Veselin Masleša u Sarajevu 1989. godine, nagradu Saveza jugoslovenskih izdavača 1989. godine, Laza Kostić u Novom Sadu 1997. godine. Dosada najznačajnim njegovim delom smatra se Kulturologija, izdata u Beogradu 2000. godine.

Predsednik je upravnog odbora Etno-kulturološke radionice osnovane 1994. u Svrljigu.