Estetika u doba antiumetnosti

Najnovija knjiga našega poznatog estetičara, kulturnog antropologa i filosofa kulture Sretena Petrovića suočava čitaoca sa pitanjem o sumraku stvaralaštva, ukusa, kulture i umetnosti u našoj savremenosti – u „doba antiumetnosti“, tj. ekspanzije kiča i šunda, ali i različitih „novih umetničkih praksi“, povezanih ideologijom anti-umetničke dekonstrukcije estetskoga i samoga umetničkog dela a u korist „razuma“, „koncepta“, „politike“ i kustoskih projekata. Budući da upravo umetničko delo i njegovu estetsku formu smatra ontološkim temeljem i konstitutivnim elementom umetnosti, on pomenutim praksama odriče „estetko-umetnički“ karakter, tj. status „estetske umetnosti“, a svoju filosofiju umetnosti – koja u središtu ima umetničko delo – pomera u metaestetičku pozadinu, čime demonstrira mogućnost čojstvenoga čuvanja umetnosti od „tiranije teorije i kritike“.

Zasnovana na višedecenijskim filosofskim istraživanjima, ova Petrovićeva kritička i polemička studija savremenoga stanja estetskoga, umetničkoga i estetičkoga, premda premrežena složenim idejama najrelevantnijih estetičkih i antropoloških teorija, izložena je gotovo u dahu, kao u kakvome gorljivom estetičkom razgovoru sa snagom neposrednosti, plastičnim tetičkim i često sočnim polemičkim žargonom, koji odiše svežinom duha i – uprkos sumornim konstatacijama i čak prognozama u vezi sa vladavinom antiestetskoga i antiumetničkoga globalizma – vedrinom u pogledu mogućnosti opstanka, reafirmacije i daljega stvaranja najzanosnijih, najvrednijih i najtrajnijih dela čovekove egzistencijalne avanture, koja su, ako ništa drugo, jednom već postojala.

Prof. dr Dragan Žunić

Sreten Petrović rođen je 1940. godine u Svrljigu. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetetu u Beogradu. Od 1969. godine radi na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde 1982. godine dobija zvanje redovnog profesora. Predaje Kulturologiju, Uvod u estetiku i Kulturnu istoriju Srba. Doktorsku titulu dobio je 1971. godine za tezu o Šelingovoj estetici, mitologiji i filozofiji. Kao gostujući profesor predavao je i na Ljubljanskom univerzitetu (1975— 1978), na Filozofskom fakultetetu u Nišu (1971 — 1981), na Filozofskom fakultetetu u Beogradu, kao i na Fakultetetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od 1985. do 1988. predavao Estetiku. Član je AICA, glavni i odgovorni urednik časopisa Etno-kulturološki zbornik, član redakcije Rečnika pojmova iz likovne umetnosti pri SANU.

Za svoj naučni rad dobio je priznanja: Veselin Masleša u Sarajevu 1989. godine, nagradu Saveza jugoslovenskih izdavača 1989. godine, Laza Kostić u Novom Sadu 1997. godine. Dosada najznačajnim njegovim delom smatra se Kulturologija, izdata u Beogradu 2000. godine.

Predsednik je upravnog odbora Etno-kulturološke radionice osnovane 1994. u Svrljigu.