0

Pretraga

Federiko Felini

1.760,00 din.

Autor

Prevod

Prevod sa

Izdavač

Godina izdanja

Broj strana

636

Povez

Format

18 cm

Oblast

SADRŽAJ
Septembar 1952, terasa hotela „De Ban”
1. Rođen u vozu?
2. Sanjajući novinarstvo
3. Rim
4. Hiljadu članaka
5. Rađanje dramskog pisca
6. Gospođica Đulija
7. Zavatinijev saradnik
8. Moderni komičar
9. Film za filmom
10. Ratni brak
11. Otkrivanje Italije
12. U paru se bolje piše
13. Pokretni praznik
14. Zvezdana prašina, Svetla varijetea
15. Za samo pet minuta, Beli šeik
16. Zbogom mladosti, Dangube
17. Delić Kafke, Bračna agencija
18. Realnost je bajka, Ulica
19. Lea, Pačoka i druge
20. Žrtva podvale, Probisvet
21. Dobra duša sa trotoara, Kabirijine noći
22. Putovanje sa Anitom
23. Veliko leto u ulici Veneto, Dolče vita
24. Javni grešnik
25. Biskup iz „Federica”
26. Čovek snova
27. Moralista, Iskušenja doktora Antonija
28. Gvidova savest, 81/2
29. Žena u senci, Đulijeta i duhovi
30. Slatka smrt
31. Edgar Alan F. Tobi Damit
32. Put u nepoznato, Felini Satirikon
33. Felinijevi ambasadori, Klovnovi
34. Druga domovina, Felini Rim
35. Daleke uspomene, Amarkord
36. Zavodnik bez strasti, Kazanova Federika Felinija
37. Olovne godine, Proba orkestra
38. Bahantkinje, Grad žena
39. Stultifera navis, A brod plovi
40. Učenje Don Huana
41. Samo za vas, Džindžer i Fred
42. Svi smo Japanci, Intervju
43. Nostalgija za tišinom, Mesečev glas
44. Jesen patrijarha, Tri reklame za Rimsku banku
45. Svetla budućnost
HRONOLOGIJA
BELEŠKA
— kraj —
6.
Gospođica Đulija
——————————-
To što se Felini jednog jesenjeg dana 1942. godine pojavio u Kavalotijevoj kancelariji nije ostavilo poseban utisak na mladu glumicu, koja je tada bila na razgovoru kod rukovodioca. Devojka se rukuje sa mršavim, visokim, srdačnim mladićem i tu se sve završava. Nije prošlo mnogo vremena kada je Federiko telefonirao u ulicu Lutecija sa ciljem, ili pod izgovorom, da je zamoli za fotografiju. Italijanski kinematografski savez (Aci), produkcijska kuća Vitorija Musolinija, Dučeovog sina, priprema film Svaki dan je nedelja, priču o dvoje mladenaca koju je napisao Federiko – a možda bi tu ulogu mogla da dobije „Eleonora Duze Univerzitetskog pozorišta”. Tako, u stilu filmskog udvaranja, počinje priča kratkih zaruka i veoma dugog braka: ljupkom molbom za fotografiju zbog filma, koji će se snimati (bez Đulijete i bez Felinijevog imena) dve godine kasnije u paviljonima Venecijanskog bijenala pretvorenih u filmski studio tokom Musolinijeve republike.
Dogovorili su se da se sretnu ispred EIAR-a u ulici Botege Oskure. Đulijeta je prihvatila poziv na doručak, ali ne sme da kaže ujni. Zato je pre sastanka jela kod kuće i još jednom doručkovala sa Federikom u restoranu na trgu Poli, blizu Tritona. Iznenađena luksuznim ambijentom, pomislila je da je možda njen pratilac pogrešio lokal i da neće imati dovoljno novca. Naprotiv, kada je stigao račun, Federiko je ravnodušno izvadio svežanj novčanica. Đulijeta se kasnije zabavljala ponavljajući da ga nikad više nije videla sa toliko para u džepu: i zaista, pored časopisa, radija i filma, naš junak je već zarađivao vrlo dobro s obzirom na to da je u Rimu tek nekoliko godina. Buduća žena ga je više puta opisala kao suvonjavog mladića, duge kose i živahnih očiju, nežnog i duhovitog. Tadašnji prijatelji dodaju da u susretu Federika i Đulijete nije bilo natezanja, nikakve neodlučnosti, ustezanja. Videli su se i uzeli jednom za svagda…
Proizvod je dodat u korpu