Feničanski mitovi

Željko Prodanović

Rođen je 1960. godine u Bratuncu. Kako sam kaže: „Bosna je moja velika ljubav i moja povremena bolna mržnja.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu završio je nemački jezik i književnost.

Napisao je tri knjige: zbirku pesama Spasonosno bure, „rapsodiju“ Feničanski mitovi i monografiju Bratunac – hronika jedne mladosti.

Radi kao u urednik u Srpskom glasu iz Melburna.

Od 1995. živi na Novom Zelandu.

„. . . Mnogo vekova kasnije na obale ove reke je stigao jedan čudan narod. Kad je jednog dana njihov vladar, koji je imao dva sina, poginuo u boju, braća su se odmah posvađala. I uskoro je izbio tako strašan i svirep rat da su se planine tresle kao stabljike na vetru, a Drinom je tekla krv umesto vode.

Stariji brat je ubio mlađeg brata i izginuo je sav narod s obe strane reke. I tek onda, kad je ostao sam pod suncem, stariji brat je shvatio koliko je bio lud. Lutao je pustom zemljom i proklinjao mlado sunce, a ono bi onda od tuge ispustilo jednu suzu.

Ne znam kako se ovaj nesretni čovek zvao, ali su mu Feničani dali ime Balkain, što je značilo onaj koji je ubio brata, a sve ove zemlje su po njemu dobile ime Balkan, tj. zemlje nad kojima sunce plače. A od tada tri puta u svakom veku Drinom teče krv umesto vode. . . “

Feničanski mitovi

Kad je Bal dao Feničanima pismo i rekao im da napišu priču o sebi samima – tako da njihova postignuća ne budu zaboravljena – oni ga nisu shvatili i prodali su pismo Grcima. Zato nikad ništa nisu napisali i ostali su slučajan blesak u svemiru, kao udaljeni sev munje.

Ova knjiga je pokušaj da se uradi ono što nije urađeno, ali za to je bilo potrebno naglavačke izvrnuti istoriju, koju uvek pišu pobednici. . . A Feničani su bili izuzetno nadaren i hrabar narod, koji se borio umom a ne mačem, i otvorili su čovečanstvu puteve na koje čovek nikada pre toga nije stupio. Feniks je simbol onog što se nikad ne umire, što se uvek ponovo rađa, u sve većem i većem sjaju, a glavni junak knjige je jedini preživeli Feničanin, koji stolećima luta svetom , tako da je ova „rapsodija“, svojevrsna istorija sveta u poslednja tri milenijuma.