Filosofija Herodota

…To što De Kvinsi često skreće s teme čitaocu može samo da ide u prilog, jer kako bi inače doznao, na primer, da se iko na ovom svetu pita: Ima li čovek ikakve veze za sobom? Pa i pored toga što smo sigurni u odgovor, ne možemo da poreknemo da je pitanje višeznačno. I odmah na prvi pogled ispada to da pitanje, iako paradoksalno, više cilja na korene svih nas, pa i naše civilizacije; i kad u takvom traganju za korenima neminovno stignemo do Grčke, shvatamo da pitanje može da se preoblikuje: Ima li čovek ikakve veze s Grčkom? A da bi se na ovo kako valja odgovorilo, čovek bi morao da nekako makar izdaleka poznaje grčki jezik i grčko pismo. U Ispovestima uživaoca opijuma, De Kvinsi kaže da je sa trinaest godina tečno govorio grčki, a da je sa petnaest sastavljao stihove na grčkom u lirskom metru i da je s lakoćom prevodio na grčki.