Filosofija ljubavi. Ljubav u pet dimenzija

Čovek je biće koje voli i koje je pozvano na ljubav. Ponekad strani jezik pomaže da vidiš ono što ti tvoj prećutkuje. U središtu ruske reči čovek – »čelovek« čita se englesko »love« – ljubav. O tom čovekovom ljubavnom pozvanju su najveće zapovesti: »LJubi Gospoda Boga svojega svim srcem« i »Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe«. O tome govore sva lirika i romani: »jedino zaljubljeni ima pravo na zvanje čoveka« – napisao je Aleksandar Blok. Sve te misli i zapovesti sažimaju se u jednu reč: čelovek. Ljubav je čovekovo sticanje pune mere – sebe: u licu voljene osobe otkriva se i osvetljava sav ostali svet, čovek koji voli počinje da primećuje i shvata ono što je do tada prolazilo mimo njega, promicalo u opštoj ravnodušnosti. Njemu, mladom, odjednom postaje razumljiviji život staraca i dece; njemu, zdravom, odškrinjuje se tajna bola i bolesti; njemu, čoveku, postaje jasan život drveta i trave, jezera i potoka. Njemu se otvara unutrašnja strana svega živog, zato što i u samom sebi on počinje da je oseća snažno, kao nikada ranije. On nalazi u sebi izvor energije, ili »sinergije«, nepoznat ravnodušnima i sebeljupcima. Biti čovek znači – voleti, čovek zvuči ljubavno!