|
||||||||||||||
Rasprodato
Filosofija palanke
1.599,00 din.
„Filosofija palanke postala je neka vrsta naše Biblije.“
– Filip David
– Filip David
Iskustvo nam je palanačko. Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palanačkoj oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema, niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad.
„Objavljena prvi put davne 1969. godine, Filosofija palanke počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima da bi Filosofija palanke postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji.“
– Latinka Perović
„Filosofija palanke objašnjava, bolje nego ijedno drugo književno ili filozofsko delo srpske kulturne i filozofske misli, suštinu vladajućeg kulturnog modela u Srbiji devedesetih godina, poreklo i pozadinu dominirajućeg nacionalizma, poreklo i dubinu moralnog pada većeg dela srpske inteligencije koji su okončani u ratnom razaranju i zločinu. Bez poznavanja dela Radomira Konstantinovića nije moguće razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragični istorijski i kulturni ćorsokak.“
– Filip David
– Filip David
Radomir Konstantinović (Subotica, 1928 – Beograd, 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, filozof, publicista. Njegov otac Mihailo Konstantinović (1897–1982) bio je tvorac Zakona o obligacionim odnosima koji je i danas na snazi, te dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.
Književnu karijeru Radomir Konstantinović počeo je kao pesnik zbirkom stihova Kuća bez krova, koju je objavio 1951. godine kada je bio član Literarne redakcije Radio Beograda, da bi se posle toga posvetio pisanju romana, radio-drama, eseja i rasprava, emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima. Prvu zbirku eseja Ahasver ili traktat o pivskoj flaši objavio je 1964, Pentagram, beleške iz hotelske sobe 1966. godine. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu Treći program ogledi Biće i jezik, prva knjiga integralnog i kompleksnog filosofskog modela književne kritike, objavljena u osam tomova 1983. godine pod naslovom Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka. Konstantinović je u celosti pročitao Filosofiju palanke u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana 1969. godine.
Njegovi romani Daj nam danas (1954), Mišolovka (1956), Čisti i prljavi (1958), Izlazak (1960, ovenčan Ninovom nagradom) privukli su pažnju književne kritike i ocenjeni kao zreo izraz naše literature. U esejističkom nizu dela čijem se pisanju posvetio od šezdesetih nastalo je postmodernističko štivo Dekartova smrt (1998), potom zapaženo delo Beket prijatelj (2000) sačinjeno od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić, propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena, te Duh umetnosti (2016), a posthumno su objavljene dve knjige Miloš Crnjanski i Na margini.
Dobitnik je mnogih važnih priznanja, među kojima su Ninova nagrada za roman Izlazak, nagrada „Đorđe Jovanović“ i Godišnja nagrada Radio Beograda za Filosofiju palanke, Ninova nagrada „Dimitrije Tucović“ za eseje objavljenje u časopisu Treći program, odlikovanja „Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom“ i druge.
U Subotici je u februaru 2013. godine osnovan Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića; ustanovljene su i međunarodna nagrada „Radomir Konstantinović“ koja se dodeljuje svake druge godine u Subotici na godišnjicu njegove smrti, kao i nagrada „Biće i jezik“.
Povezani proizvodi
Rasprodato
-50%
-50%
-50%
Rasprodato
-50%
Noviteti
-20%
-20%
