Filozofija dosade

Dosada je nešto u čemu živimo, ali ne i nešto o čemu sistematski razmišljamo. Svensen dosadu analizira kao važan fenomen modernosti, a kada stavi znak jednakosti između dosade i nedostatka smisla onda je smatra jednim od glavnih čovekovih problema u modernom dobu.
Ovaj esej, kako autor žanrovski određuje svoju knjigu, razvija ideje o tome šta je dosada, kada je nastala, zašto i kako nas pogađa i zašto je ne možemo pobediti nekakvim voljnim činom. Da bi se ovaj mnogostrani fenomen proučavao potreban je interdisciplinarni pristup, pa su u knjizi korišćeni tekstovi iz različitih oblasti, kao što su filozofija, lepa književnost, psihologija, teologija i sociologija, uz brojne citate autora koji se direktno ili posredno bave pojmom dosade, među kojima su: Hajdeger, Aristotel, Niče, Hegel, Kant, Bodrijar, Benjamin, Beket, Čehov, Dostojevski, Kafka,Kundera, Lorka, Man, Pesoa, Šekspir, Šopenhauer, ali i Vorhol, Dejvid Bouvi i Igi Pop.
Iako je u pitanju filozofsko delo, koje tretira različite aspekte dosade i njenog odnosa prema modernosti, Filozofija dosade je pisana zanimljivo, pristupačnim i razumljivim jezikom, tako da je namenjena širem krugu čitalaca.

Laš Fr. H. Svensen, profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita, objavio je niz knjiga koje su prevedene na trideset jedan jezik. Najpoznatije su Filozofija dosade (1999), bestseler preveden na petnaest jezika, Umetnost (2000), Filozofija zla (2001), Čovek, moral i geni – kritika biologizma (2001), Šta je filozofija (2003), Istinito, dobro i lepo – uvod u filozofiju (2004, u koautorstvu sa Simom Seteleom), Filozofija mode (2004), Filozofija straha (2007), Filozofija slobode (2013), Filozofija nade (2023).