Filozofska pisma

Živeći u Londonu, tačnije, u Vandsvortu, od 1726. do 1729, u dobrovoljnom izgnanstvu nakon zatočenja u Bastilji (od 17. aprila do 2. maja 1726), Volter je napisao dvadeset i pet pisama, ne bez ironije i sarkazma, ali sa veoma originalnim slikama i primerima. Prožeta erudicijom i minucioznim analizama društvenih pojava, ali i dela velikih ljudi poput Njutna, Loka, Šekspira, Dekarta… Pisma vezana za englesku naciju, objavljena u Londonu 1733, a 1734. godine u Ruanu kao Filozofska pisma, predstavljaju epistole-eseje-putopise u kojima Volter opisuje svoje viđenje britanskog društva. Pisma obuhvataju sve značajne teme ne samo Britanije već i čitave civilizacije. Nakon objavljivanja u Francuskoj, formalno zbog toga što izdavač nije tražio dozvolu od cenzora, a suštinski zbog kritike francuskog apsolutizma i hvaljenja britanske ustavne monarhije, knjiga je zabranjena i javno spaljivana. Danas ona zauzima centralno mesto u Volterovom književnom opusu.

Volter (1694−1778) je bio francuski filozof i književnik iz epohe prosvetiteljstva, po kome se često i cela epoha prosvećenosti u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva. U svojim delima istupao je kao bespoštedni kritičar hrišćanstva i rimokatoličke crkve, rigindnog sholastičkog obrazovanja i ispraznih filozofskih sistema i učenja, što ga je dovelo u nemilost tadašnje vlasti Luja XV i nakon tamnovanja u Bastilji odvelo u progon iz Pariza, u Englesku, Nemačku i Švajcarsku. Njegova satira i humor uspevali su uprkos cenzurama da osvoje publiku, pa se tako formirao čitav književni i intelektualni krug oko Voltera, u njegovom zamku u Švajcarskoj. Ta satira i humor bliski su i prepoznatljivi i današnjem čitaocu zbog vanvremenskog opstajavanja ljudske gluposti i pohlepe i samodvoljnosti svih vladarskih ustrojstava.