Fokusiranost

U knjizi Fokusiranost psiholog i novinar Danijel Goleman istražuje nauku o pažnji u svim njenim oblicima. Obnavlja značaj tog retko primećenog i potcenjenog mentalnog svojstva koje igra neizmerno važnu ulogu u našem probijanju kroz život. Pažnja umnogome funkcioniše kao mišić: ako se loše koristi, oslabiće; ako se valjano koristi, jačaće. U doba neprekidnog ometanja pažnje, Goleman ubedljivo tvrdi da je sad važnije nego ikad da naučimo kako da izoštrimo fokus ako želimo da se takmičimo, a pogotovo ako želimo da budemo uspešni. U današnjem bučnom, brzom svetu, lako je postati izolovan, rastrojen, preplavljen. Iako se smatra da je obraćanje pažnje izgubljena veština, ona je u osnovi zadovoljstva, produktivnosti, dobrih međusobnih odnosa na ličnom i profesionalnom nivou.

Goleman pokazuje zašto su izuzetno uspešnim osobama potrebne tri vrste fokusa, kako to potkrepljuju obimne studije slučaja iz različitih polja, od sporta, preko obrazovanja i umetnosti, do poslovanja. Kombinacijom najnovijih istraživanja i praktičnih saznanja, Fokusiranost otkriva šta razlikuje stručnjake od amatera i zvezde od prosečnih izvođača. Izuzetno su važna poglavlja koja se bave značajem razvoja pažnje kod dece, jer se u njima ističe da je učenje dece veštinama koje podrazumevaju usredsređenost, zapravo polaganje temelja samosvesti i samokontrole na koje se nadograđuju druge veštine socijalnog i emocionalnog učenja, neophodnih za uspeh u školi, kasnije u poslu, ali pre svega u različitim oblicima socijalne integracije.

Fokusiranost najzad poziva čitaoce ne samo da obrate pažnju na njima lično važne stvari već i da je usmere na goruće probleme šireg sveta. Time ova zabavna i promišljena knjiga nudi ključ ne samo ličnog već i institucionalnog, a potom i planetarnog napretka, usmeravajući naša razmišljanja na budućnost, a ne samo na zavodljivo jednostavne zahteve sadašnjeg trenutka i mesta.

Danijel Goleman (1946) pisac je, psiholog i naučni novinar. Studirao je na Berkliju, doktorirao psihologiju na Harvardu, gde je bio i profesor. Proveo je neko vreme u Indiji proučavajući drevne psihološke sisteme i meditativne psihološke prakse azijskih religija. Dvanaest godina je pisao za Njujork tajms o bihevioralnim naukama i nauci o mozgu. Dobitnik je Nagrade za životno delo Američke psihološke asocijacije i član je Američke asocijacije za unapređenje nauke. Dva puta je nominovan za Pulicerovu nagradu za novinarstvo. Kopredsednik je Konzilijuma za istraživanje emocionalne inteligencije na Univerzitetu Ratgers i jedan je od osnivača Udruženja za akademsko, socijalno i emocionalno usavršavanje u Centru za obrazovanje dece na Univerzitetu Jejl (sada na Univerzitetu Ilinois u Čikagu). Redovno održava predavanja profesionalnim i stručnim grupama, biznis publici kao i na univerzitetima, a jedno je održano i u Beogradu 2015. godine. Organizovao je brojne razgovore između Dalaj-Lame i različitih naučnika čije je sadržaje kasnije preneo u neke od svojih knjiga (Destruktivne emocije 2003, Geopoetika 2004). Usvojoj bibliografiji bavio se i temama samoobmanjivanja, kreativnosti, transparentnosti, meditacije, socijalne i emocionalne inteligencije i ekološke svesti.

Autor je velikog broja knjiga od kojih je najveća priznanja dobio za Emocionalnu inteligenciju (1995, Geopoetika 1997) koja je godinu i po dana bila bestseler Njujork tajmsa, i koja je prevedena na preko četrdeset jezika; Socijalna inteligencija (2006, Geopoetika 2007), Ekološka inteligencija (2009, Geopoetika, 2010), Fokusiranost (2013, Geopoetika 2015), Sila dobrote (2015, Geopoetika 2016).