Francuska istorijska revolucija

Mnogo najinovativnijih, najznačajnijih i najvrednijih istorijskih dela dvadesetog veka napisano je u Francuskoj. La nouvelle histoire, kako je ponekad zovu, čuvena je kao francuska, i isto toliko kontraverzna kao la nouvelle cuisine.

1. Znatan deo ove nove istorije je delo grupe koja je sarađivala u časopisu osnovanom 1929., a koji je veoma prikladno poznat kao Anali.

2. Ostali uglavnom zovu ovu grupu «škola Anala», ističući ono što im je zajedničko, dok oni unutar grupe često poriču postojanje takve grupe, naglašavajući individualne pristupe unutar grupe.

3. U središtu grupe su Lisjen Fevr, Mark Blok, Fernan Brodel, Žorž Dibi, Žak Le Gof i Emaniel Le Roj Ladiri. Bliže ivici su Ernest Labrus, Pjer Vilar, Moris Agilon i Mišel Vovel, četiri istaknuta istoričara čija privrženost marksističkom pristupu istoriji – naročito kod Vilara – ih ostavlja izvan unutrašnjeg kruga. Na ivici ili izvan nje su Rolan Musnije i Mišel Fuko, koji se ukratko pominju u ovoj studiji zbog preklapanja njihovih istorijskih interesovanja i onih vezanih za Anale.

Časopis, koji je sada star više od šezdeset godina, osnovan je da bi promovisao novu vrstu istorije, i on i dalje podstiče inovacije. Glavne ideje Anala mogu se ukratko izložiti ovako. Prvo, umesto tradicionalnog izlaganja događaja, uvođenje analitičke istorije usmerene na problem. Drugo, istorija velikog broja ljudskih aktivnosti umesto uglavnom političke istorije. I treće, da bi se postigla prva dva cilja – saradnja sa drugim disciplinama: geografijom, sociologijom, ekonomijom, lingvistikom, socijalnom antropologijom, i tako dalje. Kako se izrazio Fevr, sa svojom karakterističnom upotrebom imperativa, «Istoričari, budite geografi. Budite i pravnici, i sociolozi, i psiholozi».

4. Bio je uvek spreman da «ruši pregrade» (abattre les cloisons) i da se bori protiv uske specijalizacije, «l”esprit de spécialité».

5. Slično, Brodel je napisao svoje Sredozemlje onako kako ga je napisao da bi «dokazao da istorija može da učini više nego da proučava ograđene vrtove».