Frensis Bejkon: umeće gledanja

„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja; obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično besmisleno. Stoga nije slučajnost što je Beket potekao iz dablinske trgovačke klase, a Bejkon iz ogromne mase protestanata s Juga. Beket je rođen sedam godina pre Bejkona koji se, uzgred, i nije nešto posebno divio Beketu. … I Beket i Bejkon su, tokom perioda mladićstva, posmatrali kako moć njihove klase polako nestaje, živeli su u porodicama u kojima je svako bio potpuno načisto s tim da će se vlast okrenuti skroz naglavačke i da na izborima pobeđuju ljudi koji zavijaju kao vile smrtonoše u noći i da pobuna tih ljudi neće biti ugušena. Javljala se pomalo i griža savesti, osećaj da oni koji su ih okruživali nisu razumeli Irsku, da su njome rđavo upravljali i da su je zloupotrebili pa se sada suočavaju s posledicama. Ovo nije ništa manje verodostojno zbog činjenice da ni Beket ni Bejkon ništa od toga nisu spominjali tokom razgovora ili u intervjuima; ono što se tokom njihovog mladićstva dogodilo u Irskoj uticalo je na njih tako da su oni to jedva i pojmili, a upravo zbog toga taj uticaj je bio utoliko snažniji.

Međutim, vredi zapaziti da su i jedan i drugi stvorili delo o bespomoćnosti i nasilju, samoći i usamljenosti, koje se čini da je impozantnije i trajnije od dela njihovih savremenika.“

Kalam Toubin