Fuko: kao mislilac i kao čovek

Ne, Fuko nije bio strukturalistički mislilac, ne, ne pripada ni izvesnoj „misli 1968.“; nije bio ni relativista, istoricista, niti je u svemu pronalazio miris ideologije. On je, po sopstvenom priznanju, bio skeptički mislilac, koji je verovao samo u istinitost činjenica, bezbrojnih istorijskih činjenica koje ispunjavaju sve stranice njegovih knjiga, a nikada u istinitost opštih ideja, što je retkost u ovom veku. Jer nije prihvatao nikakva transcendentna načela kao temelj istine. No, zbog toga nije bio nihilista: uviđao je postojanje ljudske slobode (ta reč se može pročitati u njegovim tekstovima) i nije mislio da je, čak i kad je postavljen kao učenje o „raščaravanju“, gubitak svakog metafizičkog ili religijskog utemeljenja ikada sprečio tu slobodu da ima ubeđenja, nade, negodovanja, pobune, već je smatrao pogrešnim i bespotrebnim da se prepire o svojim borbama, da raspravlja o svojim negodovanjima, da uopštava… Nije on bio neprijatelj čoveka i ljudskog subjekta kao što se mislilo; naprosto je procenjivao da taj subjekt ne može da skine sa neba neku apsolutnu istinu niti da suvereno dela na nebu istina; da može samo da reaguje na istine i stvarnosti svoga doba ili da odgovara na njih na inovativan način.

Pol Ven