Galicijske priče

Galicijske priče su izvanredne fantastično-dokumentarne minijature uobličene u jedan autentičan književni svet. Svet prošlih vremena, svet čiji recidivi i danas postoje daleko od očiju javnosti, svet margine i skrajnutih, zaboravljenih, a ipak pažnje vrednih likova.
Turobna svakidašnjica i poneko sentimentalno sećanje na „bolju prošlost“ zajednički su imenilac junaka, koje pisac minimalistički svedeno ali stilski precizno boji sumornim bojama otrežnjujućeg postkomunizma. Andžej Stasjuk, jedan od najpoznatijih poljskih savremenih pisaca, putopisaca i esejista, donosi maštovitu i kompozicijski vrhunsku kompilaciju priča o neizvesnoj budućnosti postkomunističke Poljske. Smeštajući radnju priča u imaginarno selo u Galiciji, na jugoistok Poljske, Stasjuk se na poetičan način poigrava sa realnošću. Svaka priča nosi naziv po jednom stanovniku izmišljenog sela, i svako od njih ima da ispriča svoj život ukratko; likovi se iz priče u priču prepliću i ponavljaju, prošlost i sadašnjost je teško odeliti. Ne libeći se da prodre u domen fantastičnog, na gogoljevski groteskan način Stasjuk mrtve dovodi u svet živih, opisuje sivilo i bedu onih koji su se našli u grotlu materijalističke Istočne Evrope posle pada Gvozdene zavese.