Gec i Majer

Gec i Majer su stvarne ličnosti o kojima se ne zna gotovo ništa, osim da su bili esesovci koji su „dušegupkom“ svakodnevno odvozili u smrt Jevreje iz logora Staro sajmište. U arhivama ne postoje sačuvane njihove fotografije, ne zna se šta su radili pre rata niti posle njega. Oslanjajući se na sopstvenu imaginaciju i nekoliko oskudnih informacija o njihovim aktivnostima i navikama, pisac nas majstorski dovodi u ravan svakodnevice dvojice masovnih ubica. On nas suočava s jednim od najznačajnijih pitanja oživljenih tokom krvavog dvadesetog veka: koliko je potrebno da čovek, pod plaštom odanosti poslu i naciji, izgubi svaku ljudskost?

Roman Gec i Majer pripada takozvanoj ratnoj literaturi Davida Albaharija. To je jedna od onih knjiga u kojima se vešt pisac smelo upušta u objašnjavanje neobjašnjivog. Takođe se svrstava u prave literarne dragocenosti, jer spada među najvrednije knjige Albaharijevog velikog i značajnog opusa.

David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 15. marta 1948. godine u Peći.

Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. godine.

Do sada je objavio trinaest knjiga priča i četrnaest romana, kao i pet knjiga eseja.

Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu, a za knjigu priča Pelerina (1993) nagrade Stanislav Vinaver i Branko Ćopić.

Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman 1996. godine, Nagradu Narodne biblioteke Srbije, te nagrade Balkanika i Most Berlin.

Roman Pijavice nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006).

Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca.

U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća.

Albaharijeve knjige prevedene su na osamnaest jezika.