Genije bas gitare : fatherfucker

Astal tiš riba friš. [2]

Postoji fluid moderne umetnosti koji je vezan za Evropu, za neko leto u Evropi. Lučano Berio, Maler, Šenberg. Soba sa sjajnim parketom, zamračena. Ispod šalukatri pene se vali. Duboka plava, ultramarine. Radost.

Neporeciva istina je da svet postoji, postoji nešto, nema nepostojanja i to je uzrok večne radosti da je nešto a ne ništa, to je moć postojanja, večita aktuelnost, veseli krompiri koji se kotrljaju stepeništem univerzuma. Svet nije niko stvorio i niko ga ne može uništiti, on je oduvek i jednom za svagda. Sve se vraća kao isto ali različito, što je nepojmljivo, ali tako je.

Slobodan Tišma, pisac i muzičar, rođen je 14. maja 1946. godine u Staroj Pazovi.

Osnivač je kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada.

Posle raspada Lune, Tišma je s Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta.

Vratio se literaturi i objavio knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995), Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari (Blues diary).

Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu Biljana Jovanović.

Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija Ninovu nagradu 2012. godine.

Živi i radi u Novom Sadu.