Glasine o slobodi

Poezija Bojana Babića je reklama koju niko neće videti a donosi brzi pogled na propast/predratnim očima nade. Ona je i nepogled u koji staje dobar deo intimne istorije studenta književnosti, pokušaj da se zadovolji ljudska potreba za celovitošću noći, saznanje da je sve mnogo lakše kada si ljudožder. Babićeve Glasine o slobodi su glas protiv nasilja i femicida, antiratna himna, koja nas podseća da posle rata, odnosno između dva rata, ostaju samo strahovi i skepsa u postojanje boljeg sveta. Povremeno ispliva i neka izjava svedoka na osnovu obavezujućeg naloga, koja umesto da pokopa i sakrije, na svetlost dana izvuče TO.

Dragana Mladenović

Zatečen na ruševini posuvraćenog sveta, nalik davljeniku u beskrajnom moru izbora među kojima svaki može biti podjednako dobar i loš istovremeno, anesteziran dobrovoljnim konformističkim ropstvom ili ušuškan u snu o nedostižnoj slobodi o kojoj kolaju (neproverene) glasine, Babićev čovek i po ili polučovek uvek je u provaliji između činjenja (uz punu svest o nemogućnosti pobune) i usavršavanja veštine nestajanja, nesposoban da se, po Pazoliniju, bezbolno oslobodi samog sebe. Provokativna poezija Bojana Babića – jedan brz pogled na propast – zaista jeste privilegija koja boli, kadra da osvetli mrak u kom smo se, možda i svojom voljom, svi našli.

Ognjen Petrović

Bojan Babić (Beograd, 1977) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za srpsku i opštu književnost. Autor je zbirki kratkih priča: Pli-pli (1996), Priče o sreći (2008), romana: Neljudska komedija (2010), Devojčice, budite dobre (2013), Ilegalni Parnas (2013), Čaplinova stopala (2015), Yahoo (2018), Kako se jede nar (2021), zbirke poezije Buke u prozi (2003). Prevodi pojedinih romana objavljeni su mu u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Makedoniji, a pojedinačne priče i pesme u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Austriji, Islandu, Meksiku, SAD… O njegovim knjigama afirmativno su pisali međunarodni književni magazini. Bio je gost više rezidencijalnih programa. Dobitnik je nagrade Fonda Borislav Pekić, a dva puta je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu (romani Ilegalni Parnas i Kako se jede nar).