Glasovi

„Među žiteljima Derviša nema nikoga ko nije shvatio, od trenutka kada nam je došao Hamid i otkako smo videli Simonu, ko smo mi, zapravo, i šta smo.“

(Mahmud ibn el Munsi)

Dok čitamo ovaj duhoviti i živopisni roman o kulturnim razlikama evropske i arapske civilizacije, ne slutimo da nas njegov autor, ugledni egipatski pisac i intelektualac starije generacije Sulejman Fajad, vodi ka epilogu koji je istovremeno zapanjujući i jeziv.

Centralna ličnost ovog proznog dela je nonšalantna Francuskinja Simona, koja dolazi u posetu familiji svoga muža Hamida, egipatskog iseljenika. Njena pojava u tipičnom arapskom selu, u kojem je poštovanje tradicije i patrijarhalnih normi važnije od života, izaziva sveopštu pometnju – od napetog iščekivanja gošće, preko radoznalog divljenja njenoj lepoti, slobodoumnosti i opuštenosti, sve do iskrenog zgražavanja nad njenim ponašanjem i evropskim manirima koji u očima arapskih meštana poprimaju čudovišne razmere. Sliku o Simoni i njenoj sudbini gradimo na osnovu pripovedanja nekoliko protagonista – njenog muža Hamida, članova njegove porodice i nekoliko seljana.