Gnezdo dečaka

U Gnezdu dečaka pogled lirskog subjekta usmeren je na svet oko sebe: dvorišta predgrađa, obala Dunava ili plaže Jadrana, koje nisu samo scenografija, već višeznačni simboli, postavljaju okvir za puno i potentno iskustvo života. Lirski subjekat se poput voajera zadržava na isečcima iz svakodnevnih susreta i beleži naizgled nevažne događaje, koji povremeno prerastaju u složenije pesničke konstrukcije, a ponekad ostaju kraći narativni fragmenti, koji nagoveštavaju i talentovanog pripovedača – onoliko koliko je u Krivokapićevoj prozi mogao da se nasluti senzibilitet pesnika. Iako se ponekad i deklarativno tome opire, u Krivokapićevoj poeziji socijalni i politički angažman je konstanta; on je, međutim, tek odjek društvenih zbivanja iza glavne teme ove poezije: potrebe za bliskošću, koja nema samo intimni, partnerski, već češće sveljudski smisao.

PTIČJA

Nekim sam danima tražio tekst

U dvorištu, na pijaci, na keju

U maloj bakalnici, na mostu

Ispod mosta

Pročitao da je umrla najusamljenija ptica na svetu

Pomislio: Čemu gradacija usamljenosti?

Bela ptičurina žute glave

Udvarala se izlivenoj golubici

Pred komadom glatkog betona

Šepurila se i pevala.

Na balkonu golubovi su svili gnezdo

Prethodno raščerupali biljku

Od saksije napravili dom

Sneli jaje koje čuvaju na smenu.

Nebo je danas bilo perlin plavo

Kao u Parizu

U kojem nikada nisam bio

U Pazinu, u Pazaru nebo je možda iste boje

Plavo i srebrno

Bez ijedne ptice koja izvodi

Salto mortale.