Goldberg i Rozalinda : Hronika jednog stasavanja

Već je prva verzija, izdata pre deset godina, svojom izuzetnom iskrenošću i neposrednošću uzburkala čitlačku publiku!

Svojim surovo nepristrasnim ocenama istorijskih događaja, ovaj roman nas trezni od poetskih zabluda u koje smo navučeni da verujemo! Može se s pravom reći da je u našoj domaćoj književnosti, roman Goldberg i Rozalinda jedini književni pokušaj da se javnosti ponude isceliteljske vrednosti koje bi nas otreznile od zluradosti kojima su nas decenijama svađali!

Roman Goldberg i Rozalinda je ključ u genezu vrlo različitog načina razmišljanja Kodjoa Vangorskog. Radnja romana se odvija u svega par sati, koliko traje partijski sastanak u beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu, na kojem će drug Ljuba biti primljen u komunističku partiju. Taj sastanak je povod da drug Ljuba prelista svoje uspomene tražeći opravdanje za svoj entuzijazam da se priključi političkoj organizaciji koju većina njegovih drugova smatra za stramputicu. Ta, vrlo slikovito i duhovito opisana sećanja na izazove sopstvenog odrastanja, pružaju nam odgovor kako je došlo do toga da se Kodjo Vangorski izdvoji u pisca „sa izrazito izdvojenim mišljenjima“.

Roman je u stvari niz dramatski tesno povezanih vinjeta kroz koje se  otrkiva kako se nametanjem „društveno-poželjnih“ predrasuda potiskuje zdrava pamet, dok se u isto vreme izaziva osećanje stida prema svemu onome koje te prerasude osuđuju kao asocijalno ponašanje.

Politika i erotika se u živahnom ritmu prepliću, što je i dovelo do floskule „Čomski + Bukovski = Vangorski“, koja duhovito karakreriše njegova pisanja.