Gospođa Dalovej

Zamišljen kao studija o duševnoj bolesti i samoubistvu, roman Gospođa Dalovej prevazilazi svoj mračni okvir i pretvara se u odu vremenu, radosti, životu. Brišući granice između društvenih normi i ličnog izraza, želja i mogućnosti, usamljenosti i nezavisnosti, vremena i prostora, dijaloga i monologa, stvarnog i nestvarnog, čitalac u istom trenutku putuje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, neprekidno nošen strujama događaja i razmišljanja, spoljnog i unutrašnjeg, pasivnog i aktivnog dok se koprca u vrtlogu sopstvenih misli i asocijacija.

Kao poruka u boci, ova knjiga dolazi do nas iz prošlog milenijuma, nimalo ne gubeći od svoje aktuelnosti. Suočeni sa večitim pitanjima, problemima prenošenja osećanja i komunikacije, s vremenom shvatamo da je usamljenost neizbežna zbog nemogućnosti da svoju intimu podelimo s drugima, ali i zbog nedostatka hrabrosti da zakoračimo u dubine svoje svesti. U tako otuđenom svetu, svaki predmet je simbol. Na nama je da ga otkrijemo i prepoznamo.

Virdžinija Vulf (engl. Virginia Woolf; London, 25. januar 1882. – reka Uz kod Rodmela, 28. mart 1941.) je bila engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. Godine 1912. Virdžinija se udaje za izdavača, pisca i društvenog aktivistu Leonarda Vulfa. Uskoro objavljuje svoj prvi roman, The Voyage Out, 1915. godine, koji nije doneo veći kreativni proboj, ali je postavio neke od njenih dominantnih tema i vidova izraza. Posle još dva romana (Noć i dan, 1919. i Jakovljeva soba, 1922), slede velika ostvarenja književnog modernizma: romani Gospođa Dalovej (1925), Ka svetioniku (1927) i Talasi (1931), te zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba (1929) i Tri gvineje (1938).