Građanstvo Evropske unije

Ova knjiga predstavlja doprinos istraživanjima šire primene post­moderne teorije, koja se na prostorima jugoistočne Evrope još uvek prvenstveno vezuje za književnost, slikarstvo i umetnost uopšte. Primena postmodernističkih ideja na pravne i političke studije još uvek nije dovoljno ispitana, iako je postmoderna misao nastala pre više od šezdeset godina. Postmoderno se ili ignoriše ili pogrešno tumači, a u okviru pravnih i političkih studija, čija je tema priroda Evropske unije (EU) kao političke zajednice, često se tvrdi da je EU postmoderna, nadnacionalna politička zajednica, pri čemu se sam pojam „postmodernog“ dalje ne objašnjava, već se olako upotrebljava kao označitelj za sve što je novo i savremeno. S druge strane, „nadnacionalno” se obično predstavlja kao postmoderan fenomen. Međutim, postmoderno je, u okviru pravne i političke teorije, širi pojam od nadnacionalnog – na primer, nadnacionalno građanstvo ne mora biti i postmoderno…nadnacionalno se još uvek može zasnivati na različitim binarnim opozicijama (kao što su nacionalno/nadnacionalno, javno/privatno, pravo/dobro itd.), dok je polazište ideje postmodernizma upravo prevazilaženje ovih dualizama. Svrha ovog istraživanja je analiza pojma „građanstva Evropske unije” u okviru politike Evropske unije. Evropsko građanstvo se ne odnosi samo na građane kao državljane posebnih država članica koje zajedno formiraju Evropsku uniju, već i na stanovnike šire Evrope. Drugim rečima, „evropsko građanstvo” je širi pojam od „građanstva Evropske unije”, budući da obuhvata širu Evropu, a ne samo Evropsku uniju. Evropa je kontinent, dakle, statičan geografski entitet, za razliku od Evropske unije, koja predstavlja dinamičan politički projekat, te predstavlja proces koji se konstantno preosmišljava.