Guliverova putovanja

Da se svet mnogo prozlio, mislim naš ljudski svet, bar za poslednjih pet-šest hiljada godina, otkako je krenuo iz prepotopskog raja, dokaz je, kad ne bi bilo drugih, literatura koju matori daju deci. Valjda da ih spreme za život. Priče grčke mitologije, Odiseja, Grimove ili Peroove bajke, Don Kihot, Andersonove bajke, Alisa u zemlji čuda, Guliverova putovanja – da i ne govorimo o savremenim stripovima o Supermenu, o televizijskim skečevima za decu, i sličnim proizvodima – sve svireposti, jadi i izopačenosti života u njima su tako slasno i podrobno naslikane, tako preterano naglašene, kao ono najnužnije čemu deca treba da se hitno i isključivo obuče i priviknu. Naravno, deca se s početka opiru, jer sve to protivreči njihovoj prirodi, jer su rođena dobra, dobronamerna i plemenita, kao što je to već davno dokazivao Ruso…