Historia magistra mortis

Iztok Simoniti je rođen u Ljubljani 1948. Diplomirao je pravo i doktorirao iz međunarodnih odnosa na Ljubljanskom univerzitetu. Kao jugoslovenski i slovenački diplomata službovao je u Kairu, Rimu, Stokholmu, Berlinu i Beogradu, a radio je i u multilateralnoj diplomatiji Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Vodio je međudržavnu komisiju za granice između Republike Slovenije i Republike Hrvatske, bio slovenački pregovarač s Vatikanom i sudija Međunarodnog suda za koncilijaciju i arbitražu OEBS-a. Bio je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Slovenije i pet godina diplomatski savetnik predsednika Republike Slovenije. Profesor je na ljubljanskom Fakultetu političkih nauka, urednik biblioteka Međunarodni odnosi i Humanistika i prirodne nauke, autor nekoliko knjiga s područja diplomatije i međunarodnih organizacija. Trenutno živi u Ljubljani. Objavio je niz eseja, od kojih su neki uvršteni u ovu knjigu. Među njima su: „Čemu služe intelektualci“, o odgovornosti za dobar život, ali i za širenje mržnje; „Civilno društvo i vlast“, o tome da bez civilnog društva nema slobodnog društva; „Sloboda je sloboda drugog“, o tome da je sloboda potrebnija od svega; „Historia magistra mortis“, o kontinuiranom opadanju vrednosti čovekovog života; „Pravo na život“, o savremenim genocidima; „O stvaralaštvu“, o tome kako će u budućnosti najveći čovekov problem biti upotreba rezultata njegovog duhovnog i materijalnog stvaralaštva; „Vera i razum i vera u razum“, o ulozi triju velikih monoteističkih religija – judaizma, hrišćanstva i islama – u savremenom svetu. Neki od tih tekstova prevedeni su na hrvatski i objavljeni u zagrebačkom časopisu Republika.

Knjiga eseja Historia magistra mortis bila je u izboru za nagradu Prix du livre européen / Europe Book Prize za 2011, koja se dodeljuje za beletristiku i esejistiku o identitetu Evrope u svim njenim dimenzijama kako je interpretiraju pisci romana, esejisti, filozofi, intelektualci, istoričari itd.