Hitler : slika tiranije 1-3

Hitler, slika tiranije prva je sveobuhvatna, i po mnogima još uvek najrelevantnija biografija čoveka koji je svojom politikom uspeo da ostavi veći deo sveta i skoro čitavu Evropu u ruševinama i krvi do kolena. U istoriji su retki primeri tolikog razaranja izazvanog isključivo idejama i voljom jedne jedine ličnosti. Ko je zaista bio Adolf Hitler i kako mu je uspelo da ostavi toliko dubok trag u svetskoj istoriji i da obeleži čitavu jednu epohu – možda i najtragičniju od svih? Alan Bulok, oksfordski profesor i verovatno „jedna od najsvestranijih i najzanimljivijih javnih ličnosti Britanije u XX veku” („Gardijan”), ovim delom upravo pokušava da odgovori na to pitanje.

• U prvoj, od tri knjige, autor prati Hitlerov razvoj, bespoštedne (unutar)poli-tičke borbe i previranja, kao i istorijske okolnosti koje su dovele do toga da jedan autsajder, kakav je bio Adolf Hitler, dođe na vlast. Bio je to prvi korak ka civilizacijskoj katastrofi koja će u narednim godinama snaći čovečanstvo.
• U drugoj, od tri knjige, autor prati borbu za vlast koja će Hitlera dovesti na mesto kancelara, rađanje diktatora tokom lažnog mira od 1933. do 1937, a zatim i anektiranje teritorija najbližih suseda Nemačke: Austrije, Čehoslovačke i Poljske. Bio je to početak Hitlerovog rata.
• U trećoj, i završnoj knjizi, autor prati Hitlerov život tokom Drugog svetskog rata. Pandorina kutija je otvorena, Nemačka se, uprkos početnim uspesima, suočava sa sve odlučnijim otporom Savezničke koalicije.Megalomanski planovi polako se izjalovljuju, a do tada neviđen broj žrtava i nezamisliva razaranja ostaju jedina zaostavština Adolfa Hitlera.

ALAN BULOK (1914–2004) bio je engleski istoričar, profesor i pisac. Najpoznatiji je po knjizi Hitler: slika tiranije, objavljenoj 1952. godine. Bila je to prva sveobuhvatna studija o Adolfu Hitleru, a Tajms ju je opisao kao „neverovatno dostignuće… nenadmašno i posle 40 godina”.

Bulok se školovao na Koledžu Vedam, u Oksfordu, a kasnije je u istom gradu bio jedan od osnivača Koledža Svete Katarine, urednik Harperovog rečnika moderne misli, predsednik Upravnog odbora Galerije Tejt, poverenik časopisa Observer, kao i prorektor Univerziteta Oksford.

Godine 1991. objavio je svoje drugo remek-delo na preko 1100 strana, Hitler i Staljin, uporedne biografije, za koje je dobio i prestižnu Volfsonovu nagradu za istoriografiju. Bulok je nosilac mnogih priznanja, poput Ordena Legije časti, a 1972. je proglašen za viteza. Iako je imao pravo na titulu „ser”, uvek se potpisivao samo svojim imenom i prezimenom.