Hostel Kalifornija

Petnaest godina posle knjige priča Delfini na helijumu (Geopoetika, 2004), Zvonka Gazivoda nam se vraća ispisujući svoj prvi roman. I kao da od tada vreme nije prošlo, opet nas je obradovala svojim zvonkim glasom koji je istovremeno i svež i iskusan, i srpski i svetski.

Viđenje ovog i vizija budućeg sveta ili dva istovremena, a različita, podstaknuta bilo kojim stihovima pesme “Hotel Kalifornija” iz 1977. grupe Igls (recimo, “Ovo bi mogao biti raj ili bi mogao biti pakao”), osnovni je poriv autorkine potrage za stvarnošću koja se odvojila od same sebe.

“Hostel Kalifornija” u knjizi je brod, sklonište, parfem, produkcijska kuća, avion, kompanija, sapunska opera i “franšiza za aktivno utočište”. On je i mesto pobune koju predvodi ovovremeni Hodisej Palatom reči u kojoj se stvara Veliki rečnik pod budnim okom propisa i pravopisa Komunalnih janičara. Deo ovog sveta su i mikrostudije o hrani, telu i sportu, o zdravlju. – Vladislav Bajac

Muzika, ritam, opijenost… kako nas samo vozi Zvonka Gazivoda u svom prvom romanu – trkačkom manifestu na kojem bi joj i Murakami pozavideo. Istovremeno i ultramoderno i retro, i budućnost i tradicija. A, kao što nam je već pokazala u svojim pričama, fascinantno je kako se ova autorka poigrava s rečima kao materijalom od kojeg gradi ovaj roman. Tako da on može da bude rečnik nekorišćenih postojećih reči, ali i onih koje se stvaraju po prvi put na ovim stranicama. I, baš kao njena junakinja Felisiti, nema toga što Z. G. ne može da napravi – tri čvora na trepavici da zaveže. Ali ne bez snažnih emocija dok pravi svoju “papirnatu porodicu” u nedostatku prave i dok nas upoznaje sa značenjem “Hostela Kalifornija” – utočište, ali nekad i samo pogled koji oprašta, draga sitnica koja se pokloni i čuva da dâ smisao besmislu i, neizostavno, empatija. Možda ključna reč ove knjige koja se izgovara kroz vapaj današnjice. – Jasna Novakov Sibinović