Imaginarni Balkan

Ma­ri­ja To­do­ro­va, pro­fe­sor­ka isto­ri­je na Uni­ver­zi­te­ty of Illinois Urbana-Champaign, ro­đe­na je i odrasla u Bu­gar­skoj, gde je studirala istoriju i englesku filologiju na Univerzitetu u Sofiji. Posle specijalizacije u Oksfordu, Moskvi i Sankt-Peterburgu, odbranila je doktorsku tezu o reformističkom pokretu u Otomanskom carstvu u XIX veku, kasnije objavljenu pod naslovom Engleska, Rusija i tranzimat (Sofija 1980. i Moskva 1983). Na Katedri za istoriju u Sofiji predavala je otomansku i balkansku istoriju. U njene radove spadaju u. U SAD je do­šla 1988. go­di­ne. Me­đu nje­nim knji­ga­ma su i ove: Ru­đer Bo­ško­vić (1975), Iza­bra­ni iz­vo­ri za isto­ri­ju bal­kan­skih na­ro­da od XV do XIX ve­ka (1977), En­gle­ski pu­to­pi­sci o Bal­ka­nu od XVI do XIX ve­ka (1987), Isto­ri­ča­ri o isto­ri­ji (1988) i Struktura porodice i evropska matrica: demografske tendencije u otomanskoj Bugarskoj (American University Press, 1993). Ure­di­la je zbor­nik Bal­kan Iden­ti­ti­es. Na­tion and Me­mory (2004).

Ima­gi­nar­ni Bal­kan (Ima­gi­ning the Bal­kans, Ox­ford Uni­ver­sity Press, 1997) je da­nas naj­po­zna­ti­ja i naj­če­šće ci­ti­ra­na knji­ga o Bal­ka­nu. Sa­dr­žaj: Uvod. Bal­ka­ni­zam i ori­jen­ta­li­zam, raz­li­či­te ka­te­go­ri­je?, 1. Bal­kan – no­men, 2. “Bal­kan” kao sa­mo­o­dre­đe­nje, 3. Ot­kri­va­nje Bal­ka­na, 4. Obra­sci per­cep­ci­je do 1990. go­di­ne, 5. Od ot­kri­va­nja do kon­struk­ci­je, od kon­struk­ci­je do kla­si­fi­ka­ci­je, 6. Iz­me­đu kla­si­fi­ka­ci­je i po­li­ti­ke: Bal­kan i mit o sred­njoj Evro­pi, 7. Bal­kan – re­a­lia – Qu’est-ce qu’il y a hors de tex­tes?