Inšallah, Madona, inšallah

Inšallah, Madona, inšallah zbirka je svojevrsnih proznih remiksa bosanskih sevdalinki i dalmatinskih klapskih pesama. U njoj se autor suvereno kreće vekovima i prostorima, mešajući prošlost i sadašnjost, stvarnost i fikciju, Zapad i Orijent, hrišćane i muslimane, stanovnike planinskih sela i lučkih gradova… Jedina konstanta su Bosna i njen sevdah, sentiment koji neupućeni nazivaju melodramskom tugom i nedostižnom čežnjom, a zapravo je mnogo više od toga.

Napisane karakterističnim stilom, Jergovićeve priče rastu, razgranavaju se, umnožavaju u sebi, a pojedinačne sudbine se pretvaraju u kolektivni glas, mit i bajku. Individualne i istorijske tragedije prožimaju se sa životnom radošću i ljubavlju, potcrtavajući kako slučajni događaji često imaju sudbinski značaj. Malo koje delo odiše tolikom empatijom, humorom i toplinom kao ova raskošna zbirka satkana od sete i lepote.

Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Objavljuje zatim još nekoliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah, Madona, Inšallah, Trojica za Kartal), te desetak romana, među kojima su Vjetrogonja Babukić i njegovo doba, Rod, Dvori od oraha, Herkul i Ruta Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu „Angelus“ za najbolju knjigu srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika, a za svoj književni i publicistički rad primio je više nagrada. Jergović je za sebe rekao: „Nisam ni hrvatski, ni bosanski, pripadam samo onima koji moje knjige dobronamjerno čitaju na jeziku na kojem su napisane, bez obzira na to koje su oni nacije.“