Iscelitelj

“Kad čovek zakorači na afričko tlo, mora da skine s ruke časovnik. Vreme ovde ništa ne znači.

Sećam se svog prvog puta u džunglu, autobus je trebalo da krene i putnike koji su se gurali u pretrpanom autobusu, rekao sam sebi: dosta.

Moram ovo sam. Kad sam već četiri sata sedeo na zadnjem sedištu autobusa i gledao igru da igram s vama! Inače će se moj evropski mozak rastopiti a živci će izgubiti svoje funkcije.

Otada na stanici strpljivo čekam i shvatio sam da ne postoji izgubljeno vreme. Ako treba da čekam nekoliko sati, provedem ih u razgovoru ili u razmišljanju o proteklom danu.

Ubeđen sam da mi nijedan značajan događaj neće promaći. Ne moram da jurim za nekim terminom. I doživim više nego da žurim i tresem se od nervoze da neću stići ono što sam planirao.”

Marek Vadas