Istorija helenske etike

Naš najznačajniji helenista Miloš N. Đurić ovim delom je postavio solidne osnove za izučavanje ne samo antičke etike i filozofije već i celokupne zapadne misli, koja počiva na njihovim principima. U svom jedinstvenom i nadasve bogatom opusu, Helenska etika se čini možda kao njegovo najpotpunije delo, kojim je uspeo da zaokruži sve ono što je bilo predmet istraživanja suštine helenske civilizacije – te velike misli koja je svoj epitom dobila u jedinstvenom i kompleksnom korpusu etičkih načela. Upravo ta načela su izrodila čitavu jednu civilizaciju u kojoj i danas živimo. Sam Đurić je ovako govorio o konceptu helenske etike:

„… ona je učiteljica ne samo naše etike i naših nauka nego i cele naše duhovne kulture. […] Kako praktička tako i teorijska helenska misao dale su osnovu svima docnijim sistemima, te se docnija etička misao, u rešavanju svojih problema, od vremena do vremena, vraćala helenskoj etici i njenim rešenjima. […] Od svojih početaka pa sve do neposredne sadašnjosti etika novijih vremena nije donela nijednu presudnu misao a da to nije učinila pod veoma dubokim uticajem helenske etike, u kojoj se nahode osnove svih novijih etičkih sistema i pravaca, i V. fon Humbolt s pravom je rekao da su Heleni ’za nas ono što su za njih bili njihovi bogovi’, a F. Niče da su oni ’uzdodrže naše i svake kulture’.”