Istorija strukturalizma 2. Napolje sa znakom, 1967. do danas

Slavni period strukturalizma koji svoj vrhunac doživljava polovinom 60-ih godina 20. veka, period majstora-mislilaca, izgradio je novu viziju sveta, novi pogled na razočaranu modernost, privilegujući istovremeno nesvesni karakter društvenih fenomena i znak umesto značenja. U prvom tomu Istorije strukturalizma, Fransoa Dos prati i opisuje, počev od Levi-Strosa i Romana Jakobsona, do Mišela Fukoa, Luja Altisera, Žorža Dimezila i Rolana Barta, preko Žaka Lakana ili Žaka Deride, brojna teoretska, institucionalna i egzistencijalna pitanja koja su obeležila slavnu i naizgled homogenu epohu strukturalizma.

Drugi tom Istorije strukturalizma je posvećen drugom periodu, periodu opadanja od 1967, odnosno dekonstrukcije i razbijanja strukturalističkog jedinstva, pojave pukotina i kritika strukturalističke paradigme i metoda, što će dovesti do toga da će se gotovo svi majstori-mislioci iz prvog perioda, osim Levi-Strosa, odricati strukturalizma. Međutim, ma kako snažna bila ta distanciranja, zamajac iz prvog perioda je bio toliko snažan da se njegov uticaj osećao decenijama unapred i plodno uticao na čitavu jednu generaciju mislilaca u Francuskoj, bilo da jer reč o istoričarima (Žorž Dibi, Emanuel Le Roa Ladiri, Pol Ven, Le Gof itd.), bilo da su oni geografi, lingvisti, ekonomisti, književni teoretičari, filozofi, sociolozi… Iako se 70-ih godina na scenu vraća „subjekt“, ili „istorijski događaj“, upravo u toj deceniji strukturalizam dobija institucionalno priznanje i njegov program biva u mnogim disciplinama, delom ili posve, usvojen. O „subjektu“ ili „istoričnosti“ se ne može više misliti a da se ne uzme u obzir strukturalistička lekcija. Strukturalizam će zauvek promeniti način pristupa mnogim problemima s kojima se društvene i humanističke nauke susreću.

Pišući o toj intelektualnoj i krajnje multidisciplinarnoj epopeji, jednoj od najvažnijih evropskih intelektualnih epopeja druge polovine 20. veka, Fransoa Dos je razgovorao sa preko sto njenih direktnih ili indirektnih aktera, kako bi što življe i pouzdanije rekonstruisao njen put. Rezultat je jedan izuzetno bogat istorijski pregled, koji je relevantan i interesantan kako za istoričare, antropologe, sociologe, filozofe, tako i za lingviste i književne teotičare i sve one koji imaju interesovanje za humanističke nauke.

SADRŽAJ

Zahvalnice

Predgovor

I. PRVE NAPRSLINE

1. Čomskizam: nova granica?

2. Derida ili ultrastrukturalizam

3. Deridijanska istorizacija i njeno precrtavanje

4. Benvenist: francuski izuzetak

5. Kada je Kristeva rodila drugog Barta

6. Novi vetar među dirkemovcima: Pjer Burdje

7. Godine 1967–1968: izdavaštvo ključa

8. Strukturalizam i/ili marksizam

9. Medijski uspeh, vatra koja se hrani kritikama

II. MAJ ’68 I STRUKTURALIZAM, ILITI NESPORAZUM

10. Nanter-ludilo

11. Osveta Žan-Pola Sartra

12. Lakan: „Strukture su izašle na ulicu“

13. Institucionalizacija: osvajanje univerziteta

14. Vensen-strukturalistički

15. Časopizam i dalje cveta

16. Altiserovski raster se nameće

17. Altiserovski raster implodira

III. STRUKTURALIZAM IZMEĐU

SCIJENTIZMA, ESTETIKE I ISTORIJE

18. Opsena formalizacije

19. Od burnog žaljenja za književnošću do zadovoljstva u tekstu

20. Filozofija i struktura: figura Drugog

21. Istorija i struktura: pomirenje

22. Fuko i dekonstrukcija istorije (1)

Arheologija znanja

23. Fuko i dekonstrukcija istorije (2)

Nadzirati i kažnjavati

23. Fuko i dekonstrukcija istorije (2)

Nadzirati i kažnjavati

24. Zlatno doba nove istorije

IV. OPADANjE STRUKTURALISTIČKE PARADIGME

25. Izgubljene iluzije I. Efekat Gulag

26. Izgubljene iluzije II. Iscrpljeni scijentizam

27. Izgubljene iluzije III. povratak etike

28. Od reprodukcije do regulacije

29. Srednji put: habitus

30. Gost koji stiže u poslednji čas:

geografija se budi za epistemologiju

31. Povratak potisnutog: subjekt

32. Mišel Fuko: od biomoći do estetike sopstva

33. Autonomni subjekt

34. Povratak istoričnosti

35. Izumiranje majstora-mislilaca

36. Kriza univerzalističkih modela i povlačenje disciplina

37. Strukturni naturalizam

38. Prilagođavanje programa

V. VREME, PROSTOR, DIJALOGIKA

39. Klio u izgnanstvu

40. Jedna topo-logika

41. Prilog dijalogici

Aneks: spisak vođenih razgovora

Indeks imena