|
Iz druge stvarnosti
1.100,00 din.
Poeziju Gunvor Hofmo karakteriše prilično osoben intenzitet izraza, čija afektivnost nastaje iz emocionalnog pritiska koji se obično doživljava kada je čovek suočen s iznenadnim životnim lomovima. Kod Hofmo se takve reakcije pretvaraju u trajna osećanja koja ne popuštaju, te na kraju postaju sudbina. Ona piše o večnim literarnim temama poput tuge, smrti, usamljenosti, otuđenja, prateći ih adekvatnim motivima i pesničkim slikama (tama, noć, hladnoća, prirodni elementi…). Pesnikinja u ishodištu patnje, degradacije i izopštenosti pronalazi zajednicu sa svojom mrtvom dragom. Naime, Rut Majer, njena prijateljica jevrejskog porekla, izbeglica iz Austrije, koju je upoznala početkom Drugog svetskog rata, uhapšena je i deportovana u Aušvic 1942, gde je u decembru iste godine ubijena. U dnevničkim beleškama Rut Majer odnos sa pesnikinjom opisan je kao intiman i ljubavni, pa se često ističe da je taj gubitak odredio životni i poetski put Gunvor Hofmo:
[…] Videh prijateljicu svoju, jedinu, videh je kako
odlazi u smrt.
Od tada drveće je žalilo,
od tada Smrt je vukla
moje telo i dušu i glas
u more očaja!
Može li se pisati poezija posle Aušvica? Hofmo celokupnim svojim delom i životom varira odgovore na ovo pitanje.
Marko Vuković
Gunvor Hofmo (Oslo, 1921-1995), smatra se jednom od najznačajnijih pesnikinja norveške posleratne književnosti. Početkom Drugog svetskog rata upoznaje Jevrejku Rut Majer (1920-1942), izbeglicu iz Austrije, čije se tragično stradanje u Aušvicu smatra razlogom potonje psihičke bolesti ove pesnikinje. Ovaj događaj je suštinski odredio i njenu poetiku. Prvih pet zbirki objavila je između 1946. i 1955. godine, a potom je usledilo „šesnaest godina ćutnje” koje je provela u psihijatrijskoj ustanovi zbog šizofrenije paranoidnog tipa. Međutim, nakon ove neverbalne faze života, 1971. objavljuje zbirku pesama Gjest på jorden, za koju dobija nagradu kritike. Ovom knjigom nastupa druga etapa njenog stvaralaštva, tokom koje će objaviti još četrnaest pesničkih zbirki. Život je provela prilično izolovano, na institucionalnom lečenju ili u svom stanu. Nije davala intervjue, niti je javno govorila stihove, izuzev u jednoj prilici, za danski radio 1954.