Izabrane pesme Alvara de Kampuša

Alvaro de Kampuš, heteronim Fernanda Pesoe, fiktivni pomorski inženjer obrazovan u Glazgovu, a nakon putničkog života odan Lisabonu, strastveno je naklonjen promenama, brzinama i intenzitetima savremenog grada, a pre svega promeni i intenzitetu uopšte. U žudnji „da oseti sve na sve načine”, i bude „svi ljudi i sva mesta” nad prozorom lisabonske sobe, upija beskraj detalja, impulsa, misli, želja i pogleda; umesto odloženog putovanja, pali cigaretu, „naginje se ka beskraju, i pomalo, ka sebi”. Sa otvorenim koferom, prepušten silovitoj gozbi opažaja i osećaja, uz živopisni humor i duhovitu melanholiju, puni svaki trenutak do erupcije, „trenutak nagog torza i topao poput vatre”. Pored velikih poema, „Pomorske ode”, „Trijumfalne ode”, „Proticanja sati” i „Pozdrava Voltu Vitmanu”, Kampuš je osobito živ i upečatljiv u čuvenoj „Trafici”; u pesmama kao što su „Rođendan”, „Demogorgon”, „Prvobitni greh”, „Odlaganje”, „Là bas, je ne sais oú”.

Fernando Pesoa (pravo ime Alberto Kaejro de Silva) rođen je u Lisabonu 1888. i umro u svom rodnom gradu 1935. Ostao je rano bez roditelja, stekao samo najosnovnije obrazovanje, a živeo je usamljenički i asketski. Opevao je ono što vidi svojim pogledom “plavim kao nebo” bez posredništva misli, ideja i imaginacije ili bez potrebe da išta tumači ili vrednuje. Otud su njegove pesme ujdeno i svojevrsna ironična kritika upućena svim onim pesnicima zaokupljenim pitanjima stila i jezika, koji “obrađuju svoje stihove kao drvodelja daske”.