Izabrani spisi

Mihail Vasiljevič Lomonosov je bio prvi Rus koji je po mnogobrojnosti, raznovrsnosti i samobitnosti naučnih radova iz fizike, hemije, metalurgije, mehanike i dr. mogao s punim pravom stajati rame uz rame sa njemu savremenim evropskim naučnicima. Prvorazredni naučnici XVIII veka, kao što su to bili Ojler, Volf i drugi, cenili su Lomonosovljev talenat i delo. Nama savremeni ruski naučnici pronalaze u njegovim delima izvanredne naučne misli po kojima je Lomonosov bio ispred svog vremena. Ali Lomonosov, upravo zbog uslova svog vremena, nije se mogao u potpunosti predati nauci i pre svega je bio prvorazredni popularizator prirodnih nauka. Glavna zasluga Lomonosova sastoji se u obradi ruskog književnog jezika; u tom smislu on je bio „otac nove ruske književnosti”. Osim prozaičnog jezika za naučna dela i svečane govore, Lomonosov je stvorio i poetski jezik, pre svega u svojim odama. Takođe, dao je teoriju jezika i književnosti u prvoj ruskoj gramatici i retorici. Gotovo ceo jedan vek ova teorija je vladala u ruskoj književnosti, i do ozbiljnijih promena u ruskom književnom jeziku došlo je tek sa Puškinom koji je odbacivao „jednoobrazne i ograničavajuće forme poluslovenske, polulatinske” konstrukcije proze Lomonosova (Usputne misli, 1834)